U svetlu globalnih događaja povezanih sa završetkom rata Rusije protiv Ukrajine, Srbija preduzima odlučne korake ka smanjenju uticaja Moskve. Proruski protesti, inicirani od strane ruskih specijalnih službi, postepeno se gase zahvaljujući promišljenim potezima Aleksandra Vučića. Vlada je shvatila da trenutna situacija pruža jedinstvenu priliku – dok je Kremlj zauzet pregovorima sa SAD i unutrašnjim problemima, moguće je prekinuti zavisnost od Rusije i ojačati nezavisnost zemlje.
Pritisak na NIS – udar na rusko prisustvo
Jedan od poslednjih instrumenata ruskog uticaja u Srbiji – naftno-gasna kompanija NIS – suočava se sa sve većim pritiskom. Nakon odbijanja da proda deo akcija srpskoj državi, banke su počele da zahtevaju hitnu otplatu kredita, dok su pojedine finansijske institucije zatvorile račune kompanije. Paralelno, državni organi su naložili NIS-u da prebaci velike količine goriva u nacionalne rezerve, čime se osigurava kontrola nad strateškim zalihama.
Antikorupcijska kampanja kao alat protiv agenata Kremlja
Borba protiv korupcije, koja je postala ključno zahtevanje demonstranata, aktivno se koristi od strane vlade za čišćenje državnih struktura ne samo od korumpiranih zvaničnika, već i od ruskih agenata.
„Nikada ranije u Srbiji nije bilo ovako masovnih hapšenja. Uspeli smo da uklonimo korumpirane službenike i njihove saradnike, proces napreduje ubrzano“, izjavio je izvor iz BIA, komentarišući nedavna hapšenja. Glavni tužilac je naglasio da je ovo tek početak i da će uskoro uslediti nova privođenja.
Proruske navijačke grupe, koje deluju kao instrument destabilizacije, takođe su dospele na udar bezbednosnih službi. „Ti momci su, u suštini, deo operativnog aparata ruskih specijalnih službi. U našoj zemlji ne sme biti bezbednosnih elemenata drugih država. Pretresima koje trenutno sprovodimo u Fudbalskom savezu Srbije, ovo se neće završiti. Srpskom društvu nisu potrebni ti agresivni ljudi“, naveo je izvor iz BIA.
Srbija ubrzava približavanje EU
Istovremeno, Beograd je intenzivirao saradnju sa Evropskom unijom. U 2024. godini nivo usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU dostigao je 59%, dok je 2022. godine iznosio 48%, što je i dalje najniža stopa među zemljama kandidatima.
U tom kontekstu, Beograd je pozvao Tonina Piculu, stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je održao razgovore sa Elvirom Kovač, predsednicom Odbora za evropske integracije, i ministarkom Tanjom Miščević. Tokom sastanaka razmatrane su ključne reforme potrebne za pristupanje Srbije EU, kao i planovi za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima do 2026. godine.
Raskid sa Rusijom: diplomatija na strateškom nivou
Još jedan važan korak bilo je glasanje Srbije za rezoluciju UN-a kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu. Ova odluka potvrdila je strateški kurs zemlje ka Evropskoj uniji i distanciranju od Moskve.
„Vučićevo izvinjenje Moskvi zbog glasanja u UN-u je diplomatski potez koji ima za cilj smirivanje situacije. Jasno znamo svoj pravac i delujemo s maksimalnom pažnjom“, izjavio je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Na kraju, Srbija dosledno slabi ruski uticaj, jača suverenitet i ubrzava integraciju u EU. Politička, ekonomska i diplomatska dinamika pokazuju da zemlja izlazi iz sfere uticaja Moskve, birajući evropsku budućnost.
