Srbija nastavlja trend opadanja na globalnom Indeksu percepcije korupcije, gubeći još jedan poen i jedno mesto na listi. Sa 35 poena, Srbija je na 105. mestu među 180 zemalja, što je najlošiji rezultat od 2012. godine kada je promenjena metodologija ocenjivanja. Ova situacija smešta Srbiju osam poena ispod svetskog proseka, koji u 2024. godini iznosi 43, kao i 21 poen ispod proseka Evrope koja je 56, dok je prosečna ocena Evropske unije 62.
Na predstavljanju ovogodišnje liste, izvršna direktorka Transparentnosti Srbija, Bojana Medenica, istakla je da su jedine zemlje koje su lošije ocenjene od Srbije Bosna i Hercegovina i Ukrajina, koja deli istu poziciju sa Srbijom. Najbolje ocenjena zemlja je Danska sa 90 poena, dok su na vrhu liste i Finska i Singapur. Medenica je ukazala na značajan pad ocena u Malti, Slovačkoj, Španiji i Portugalu, dok je Albanija ostvarila najveći napredak.
U vezi sa borbom protiv korupcije, programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, podsetio je na nedavne izjave predsednika Aleksandra Vučića o planiranim akcijama do kraja marta. Iako se rok još nije istekao, Nenadić je ukazao na problematičnost najava predsednika, s obzirom na to da on nije nadležan za pokretanje krivičnih istraga. On je naglasio da borba protiv korupcije ne može biti ad hoc i da Srbija već ima institucionalizovane organe za otkrivanje korupcije, uključujući viša tužilaštva i Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Nenadić je ukazao na to da informacije o korupciji prikupljene tokom dužeg vremenskog perioda, uključujući one iz 2023. godine, ukazuju na to da se situacija nije poboljšala. Takođe je istakao zahteve građana, posebno studenata, za većom odgovornošću i transparentnošću, kao i objavljivanje dokumenata vezanih za infrastrukturne projekte.
Glavni uzroci nastavka opadanja Srbije na Indeksu percepcije korupcije uključuju nedovoljnu proaktivnost javnih tužilaca u ispitivanju sumnji u korupciju, usvajanje zakona koji ometaju primenu Zakona o javnim nabavkama, kao i nezakonito postavljanje vršilaca dužnosti u javnim preduzećima. Nenadić je takođe spomenuo nedostatak informacija o odlukama vezanim za projekte kao što je Expo 2027, što dodatno doprinosi sumnji u transparentnost.
On je istakao da bi Evropska unija trebala da igra aktivniju ulogu u podsticanju antikoruptivnih aktivnosti, ali je naglasio da se napredak često meri samo brojem optužnica, a ne rešenjem slučajeva visokih zvaničnika. Podaci o transparentnosti lokalne samouprave za 2024. godinu pokazuju da su najbolje ocenjene opštine Novi Pazar, Veliko Gradište, Kanjiža, Leskovac i Sombor, dok su na dnu liste Preševo, Gadžin Han, Bujanovac, Kovačica i Svilajnac.
