Na osnovu obrađenih 98,46 odsto biračkih mesta, od ukupno 8.273 na parlamentarnim izborima, lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ osvojila je 46,67 odsto, odnosno 1.758.952 glasova, objavljeno je danas na sajtu RIK-a. Izborna lista „Srbija protiv nasilja“ osvojila je 23,63 odsto glasova. Za izbornu listu „Ivica Dačić – premijer Srbije“ glasalo je 6,57 odsto, dok je koalicija NADA osvojila 5,04 odsto glasova. Lista Branimira Nestorovića „Mi – glas iz naroda“ osvojila je 4,7 odsto glasova. Za koaliciju Zavetnici – Dveri glasalo 2,77 odsto glasača. Savez vojvođanskih Mađara osvojio je 1,7 odsto glasova, dok je za Srpsku radikalnu stranku glasalo 1,47 odsto glasača. Izborna lista „Usame Zukorlić – Ujedinjeni za pravdu – Stranka pravde i pomirenja – Bošnjaci Sandžaka, Tomislav Žigmanov – Demokratski savez Hrvata u Vojvodini“ osvojila je 0,75 odsto glasova, a za Izbornu listu „SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin“ 0,58 odsto. „Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi“ osvojila je 0,36 odsto glasova, izborna lista Narodna stranka 0,88 odsto, a lista Zajedno za budućnost 0,18 odsto. Ruska stranka osvojila je 0,3 odsto glasova, lista Čedomira Jovanovića 0,24 odsto, a lista Saša Radulović-Boris Tadić 1,19 odsto. Za izbornu listu „Srbija na zapadu“ glasalo je 0,14 odsto, a za listu „Albanska demokratska alternativa“ 0,09 odsto. Na osnovu najnovijih podataka RIK, na izbore je izašlo 3.774.706 birača, što znači da je izlaznost 58,73 odsto. Nevažećih listića ukupno je 2,74 odsto.
Ovo su rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji, koji su se nedavno održali. Liste su osvojile različite postotke glasova, a izlaznost je iznosila 58,73 posto. Činjenica da je osvojen veliki broj glasova ukazuje na to da je interes građana za političke promene visok.
Najveći broj glasova osvojila je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, s osvojenih 46,67 posto. Sveukupno je osvojila 1.758.952 glasova, što je značajan broj koji govori o podršci koju ima ova lista. Iza nje slijedi lista „Srbija protiv nasilja“ s osvojenih 23,63 posto glasova. To znači da su ove dvije liste najpopularnije među biračima na ovim izborima.
Izbornoj listi „Ivica Dačić – premijer Srbije“ glasalo je 6,57 odsto birača, dok je koalicija NADA osvojila 5,04 odsto glasova. Lista Branimira Nestorovića „Mi – glas iz naroda“ osvojila je 4,7 odsto glasova. Koalicija Zavetnici – Dveri osvojila je 2,77 posto glasova. Savez vojvođanskih Mađara osvojio je 1,7 odsto glasova, dok je za Srpsku radikalnu stranku glasalo 1,47 odsto glasača. Podaci pokazuju da su ove liste također osvojile značajan broj glasova, što ukazuje na raznolikost političkih stavova među građanima Srbije.
Kada je riječ o manjinskim strankama, izborna lista „Usame Zukorlić – Ujedinjeni za pravdu – Stranka pravde i pomirenja – Bošnjaci Sandžaka, Tomislav Žigmanov – Demokratski savez Hrvata u Vojvodini“ osvojila je 0,75 odsto glasova, a za Izbornu listu „SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin“ 0,58 odsto. „Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi“ osvojila je 0,36 odsto glasova, izborna lista Narodna stranka 0,88 odsto, a lista Zajedno za budućnost 0,18 odsto. Ruska stranka osvojila je 0,3 odsto glasova, lista Čedomira Jovanovića 0,24 odsto, a lista Saša Radulović-Boris Tadić 1,19 odsto. Za izbornu listu „Srbija na zapadu“ glasalo je 0,14 odsto, a za listu „Albanska demokratska alternativa“ 0,09 odsto. Važno je napomenuti da su i manjinske stranke osvojile podršku građana, što pokazuje da se i njihovi glasovi uzimaju u obzir prilikom formiranja parlamenta.
Ukupno je izašlo 3.774.706 birača na izbore, što znači da je izlaznost bila 58,73 odsto. Za razliku od prethodnih izbora, izlaznost je bila znatno veća, što ukazuje na to da su građani prepoznali značaj ovih izbora i odlučili da izađu na birališta. Nevažećih listića je bilo 2,74 odsto, što svakako utječe na konačne rezultate izbora.
Ovi podaci pružaju uvid u političku situaciju u Srbiji te pokazuju raznolikost političkih stavova među građanima. Kako se lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ ističe s najvećim brojem osvojenih glasova, može se očekivati da će imati značajan uticaj u formiranju vlade i donošenju odluka u parlamentu. S druge strane, manjinske stranke također su osvojile značajan broj glasova, što znači da će se i njihovi interesi uzeti u obzir prilikom donošenja odluka.
Ovi izbori su pružili građanima Srbije priliku da izraze svoje političke stavove i da biraju svoje predstavnike u parlamentu. Rezultati izbora pokazuju da postoji raznolikost političkih stavova među građanima te da će se ti stavovi morati uzeti u obzir prilikom formiranja vlade i donošenja odluka. S obzirom na visoku izlaznost, može se zaključiti da su građani prepoznali značaj ovih izbora i odlučili su da aktivno učestvuju u političkom procesu.
