Srbija je u 2023. godini bila među prvih deset država u Evropi po broju novih slučajeva koje su podnete pred Evropskim sudom za ljudska prava. Savet Evrope je saopštio da je ukupno 1.522 predstavki podneto protiv Srbije. Iako je ovo visok broj, to predstavlja smanjenje u odnosu na prethodnu godinu kada je bilo podneto 3.289 predstavki. Najviše pritužbi pred Sudom podneto je protiv Turske, a zatim slede Rumunija, Ukrajina, Mađarska i Italija.

U 2023. godini, Sud je razmatrao 15 prijava protiv Srbije, od kojih je 1.910 proglašeno neprihvatljivim ili su odbačene. Devet presuda je doneto, pri čemu jedna presuda može da obuhvati više zahteva. U svim presudama utvrđeno je najmanje jedno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Srbija se našla u ovakvoj situaciji zbog kontinuiranih povreda ljudskih prava nad građanima, uz nedovoljnu zaštitu građanskih sloboda. Ova vest je izazvala reakcije u Srbiji, jer nedostatak poštovanja ljudskih prava predstavlja ozbiljan problem za zemlju.

Šefica Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu je izjavila da je trend smanjenja broja predstavki pred Sudom dobar znak, ali da Srbija mora uložiti dodatne napore u zaštiti ljudskih prava svojih građana. To uključuje poboljšanje zakonodavnog okvira, obuku sudija i tužilaca, saradnju sa nezavisnim institucijama i organizacijama civilnog društva, kao i promociju svesti o ljudskim pravima među građanima.

Potrebno je da Srbija preduzme konkretne korake kako bi se smanjio broj kršenja ljudskih prava. Ovo može da uključuje jačanje institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava, kao i donošenje zakona koji će osigurati da se ljudska prava poštuju u svakodnevnom životu.

Takođe je važno da Srbija sarađuje sa međunarodnim organizacijama poput Saveta Evrope kako bi unapredila svoje zakonodavstvo i praksu u vezi sa ljudskim pravima. Održavanje konstruktivnog dijaloga i saradnja sa međunarodnom zajednicom mogu biti korisni u postizanju cilja unapređenja stanja ljudskih prava u zemlji.

Izvestaj Saveta Evrope ukazuje na ozbiljan problem koji je potrebno rešiti u Srbiji. Dodatni napori i angažovanje nadležnih institucija su neophodni kako bi se osiguralo poštovanje ljudskih prava i sloboda građana. Nadamo se da će se situacija poboljšati u narednom periodu, i da će Srbija postati primer poštovanja ljudskih prava u regionu.