Deficit profesionalnih vozača u Srbiji: Kako rešiti problem nedostatka radne snage

Procena je da u Srbiji nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača kamiona i autobusa, što je problem koji se suočava ne samo naša zemlja, već čitava Evropa i svet. Razvijene zapadnoevropske zemlje pokušavaju da reše ovaj problem uvozom radne snage sa Zapadnog Balkana, što dodatno komplikuje situaciju u Srbiji. Država je preduzela određene mere, poput smanjenja starosne granice za vozače kamiona i autobusa, ali se to nije moglo primeniti u praksi bez odgovarajućih podzakonskih akata.

Sada je Pravilnik o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače izmenjen, te su auto-škole počele da ga primenjuju od 9. marta. Kandidati za C kategoriju (kamion) mogu da polažu sa 18 godina, a za D kategoriju (autobus) sa 21 godinom. Očekuje se da će ova mera delimično rešiti problem nedostatka vozača, ali tržište u Srbiji ne može da ponudi plate kakve imaju vozači u Zapadnoj Evropi, što dovodi do odlaska velikog broja vozača u inostranstvo.

Vozači iz Srbije odlaze u zemlje poput Nemačke, Švedske i Velike Britanije gde mogu da zarade mesečnu platu od 2.500 do 3.000 evra, dok su plate u Srbiji u kamionskom prevozu oko 1.000 evra, a u autobuskom prevozu između 80.000 i 100.000 dinara. Zbog toga su firme u Srbiji prisiljene da uvoze radnu snagu i vozače iz zemalja poput Šri Lanke i Indije.

Stručnjaci iz oblasti saobraćaja ističu da je obuka skupa, a uslovi rada nisu dovoljno primamljivi da privuku mlade ljude da se odluče za ovu profesiju. Transport je opisan kao „krvotok svake privrede“, i već sada dolazi do kašnjenja isporuka zbog nedostatka vozača. Direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport ističe da je potrebno unaprediti sistem edukacije vozača, kao i stimulisati žene da se odluče za ovu profesiju, kao što je slučaj u SAD.

Jedno od mogućih rešenja za nedostatak vozača je subvencionisanje obuke vozača od strane države, kao i dodatne poreske olakšice za firme koje se bave transportom. Takođe, preporučuje se smanjenje cena obuke vozača u CPC centrima i auto-školama, kako bi se privuklo više zainteresovanih kandidata. Problem nedostatka vozača najviše se oseća u velikim gradovima poput Beograda, gde je potražnja za ovim vrstom usluge izuzetno visoka.

Neki od najvećih autobusnih prevoznika u Srbiji već su počeli sa uvozom vozača iz inostranstva kako bi rešili problem nedostatka domaćih kadrova. Na primer, kompanija Mobilitas (nekadašnja Arriva) je angažovala strane vozače iz zemalja poput Šri Lanke, čime su uspešno ispunili svoje ugovorne obaveze prema Gradu Beogradu. Do sada je kod njih zaposleno oko 70 stranih vozača, što predstavlja značajan korak u diversifikaciji radne snage i rešavanju problema nedostatka profesionalnih vozača u Srbiji.

U zaključku, nedostatak vozača kamiona i autobusa u Srbiji predstavlja ključni izazov na tržištu prevoza, koji zahteva hitne i efikasne mere kako bi se rešio. Stimulisanje obuke vozača, subvencije države, poreske olakšice i uvoz radne snage iz inostranstva mogu biti neka od rešenja za ovaj problem koji utiče na celokupnu privredu i tržište prevoza u zemlji.