Osnivač organizacije „Otpor“ Srđa Popović, poznat po vođenju Petooktobarskog prevrata 2000. godine, uporedio je nedavne proteste u Srbiji, Slovačkoj i Gruziji, naglašavajući zajedničku borbu protiv vladine korupcije. U objavi na mreži X, Popović je istakao da „ovo nije najbolji dan za ambiciozne autokrate“, aludirajući na masovne proteste koji su se održali u ovim zemljama.
Popović je dodatno naglasio da su narodi istočne Evrope „veoma živi“ i da se bore protiv korupcije, što je potkrepio snimcima sa protesta koji su postavljeni od strane drugih korisnika. Ove demonstracije u Gruziji, koje su se dogodile prošle godine, bile su usmerene protiv zakona o transparentnosti stranog uticaja, a Služba državne bezbednosti Gruzije je tada izjavila da su organizatori imali nameru da nasilno preuzmu vlast koristeći metode slične onima koje su primenili srpske nevladine organizacije.
CANVAS, Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije, osnovali su 2005. godine Slobodan Đinović i Srđa Popović, sa ciljem da se zalažu za nenasilni otpor kao sredstvo za unapređenje ljudskih prava i demokratije. Ova organizacija je postala poznata po svojoj ulozi u organizovanju građanskih pokreta u različitim zemljama.
U Slovačkoj, više desetina hiljada građana okupilo se na antivladinim protestima, zahtevajući ostavku premijera Roberta Fica. Fico je, odgovarajući na proteste, izjavio da priprema spisak ljudi koji će biti administrativno proterani iz zemlje zbog pokušaja državnog udara. On je takođe optužio nevladine organizacije da stoje iza protesta, tvrdeći da su one finansirane iz inostranstva i da su im ciljevi u suprotnosti sa suverenim odnosom vlade prema spoljnopolitičkim pitanjima.
U Srbiji, solidarnost sa studentima koji su blokirali određene institucije izazvala je reakciju različitih društvenih grupa. Prosvetni radnici, Advokatska komora Srbije, kulturne institucije, biblioteke, pozorišta, kao i deo ugostitelja i preduzetnika, obustavili su rad u znak podrške studentima. Tokom protesta, organizovan je „javni čas“ na Ušću, gde su se okupili đaci i studenti kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo.
Studenti u Srbiji imaju četiri ključna zahteva: objavljivanje kompletne dokumentacije o padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, procesuiranje onih koji su napali studente tokom protesta, oslobađanje od krivične odgovornosti uhvaćenih studenata, kao i povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 procenata.
Ovi događaji ukazuju na širu sliku nezadovoljstva građana u regionu, gde se ljudi bore protiv korupcije i zahtevaju odgovornost svojih vlada. Popović je svojim upoređivanjem demonstracija u različitim zemljama naglasio da su građani istočne Evrope spremni da se bore za svoja prava, inspirisani događajima iz prošlosti.
Protesti u Srbiji, Slovačkoj i Gruziji takođe ukazuju na rastuću svest o važnosti transparentnosti i pravde u vladinim institucijama. U svetu gde se autokratija često nameće kao rešenje, građani traže alternativu kroz nenasilne proteste i organizovanu akciju.
Na kraju, ovakvi događaji pokreću važno pitanje o budućnosti demokratije u regionu. Hoće li građani uspeti da se izbore za svoja prava i donesu promene koje žele, ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno – borba protiv korupcije i nezadovoljstvo vladinim politikama postaju sve snažniji pokretači društvenih promena u istočnoj Evropi.
