Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović uručio je danas predstavnicima Republike Malavi non-pejper o poziciji Srbije u vezi s nacrtom rezolucije o Srebrenici. Ministar Martinović izrazio je želju da Vlada Republike Malavi glasa protiv Rezolucije o tzv. genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, ističući da srpski narod ne može biti kolektivno optužen za genocid. Ministar je naglasio da bi usvajanje ove rezolucije bio korak unazad i doveo do novih tenzija i potencijalnih konflikata. Dodao je da bi takav žig genocida bio kršenje međunarodnog prava i vratio srpski narod u prošlost.
Ministar Martinović istaknuo je da je Srbija čvrsto opredeljena za dalje unapređenje saradnje zemalja regiona i jačanje stabilnosti. Tokom razgovora s ministrom poljoprivrede Republike Malavi i ambasadorom te zemlje, obostrano je potvrđena opredeljenost za dalje jačanje tradicionalno prijateljskih odnosa. Razmotreni su dalji pravci bilateralne saradnje, kao i mogućnosti i potencijali u oblasti poljoprivrede od zajedničkog interesa.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je tokom prethodnog boravka u Njujorku u aprilu da je imao razgovore sa velikim brojem zvaničnika afričkih, latinoameričkih i karipskih zemalja u vezi s nacrtom rezolucije o Srebrenici. Predstavnici stranih država na prijemu koji je organizovala Srbija dobili su non-pejper i obrazloženje Srbije o nacrtu rezolucije. Srbija nastavlja sa diplomatskim aktivnostima kako bi objasnila svoju poziciju u vezi s navedenom rezolucijom.
Non-pejper predstavlja zvaničan dokument koji sadrži stavove i argumentaciju države u određenoj diplomatskoj situaciji. U ovom slučaju, Srbija koristi non-pejper kako bi objasnila svoj stav o nacrtu rezolucije o Srebrenici i pozvala Republiku Malavi da podrži tu poziciju u Generalnoj skupštini UN. Kroz ovakve diplomatske aktivnosti, Srbija želi da istakne svoje argumente i pokuša spriječiti usvajanje rezolucije koju smatra neprihvatljivom.
Važno je napomenuti da je Srebrenica bila poprište masovnog zločina nad Bošnjacima u julu 1995. godine tokom rata u Bosni i Hercegovini. Taj zločin, koji je kvalifikovan kao genocid od strane Međunarodnog suda pravde, ostavlja trajne traume na žrtvama i njihovim porodicama. Povodom godišnjice ovog strašnog događaja, međunarodna zajednica često donosi rezolucije koje osuđuju genocid i pozivaju na pravdu i pomirenje.
U kontekstu ovih dešavanja, stav Srbije o nacrtu rezolucije o Srebrenici predstavlja složenu diplomatsku situaciju. Srbija se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i sprečavanje stigmatizacije srpskog naroda. Ovakvi diplomatksi napori odražavaju želju Srbije za očuvanjem mira i stabilnosti u regionu, kao i njenu posvećenost saradnji i prijateljskim odnosima sa drugim zemljama.
Kroz dijalog i diplomatske aktivnosti, Srbija nastavlja da artikuliše svoje stavove i argumente u vezi s nacrtom rezolucije o Srebrenici. Rasprava o ovoj temi ostaje važna za razumevanje i suočavanje sa prošlošću, kao i za izgradnju mirnije i pravednije budućnosti u regionu. Srbija nastavlja da radi na jačanju svojih odnosa sa drugim zemljama i promociji stabilnosti i pomirenja u regionu.
