Gostujući u emisiji Euronews Region, pisac Nele Karajlić je istakao duboku nepravdu koju je srpski narod pretrpeo u poslednje tri decenije. On smatra da je srpski narod suočen sa konstantnim napadima na institucije Republike Srpske, posebno u Bosni i Hercegovini, gde je situacija i dalje napeta. Karajlić je naglasio da su ljudi i rukovodstvo tokom devedesetih godina bili nesvesni uloge mirovnih snaga u tom periodu.
Karajlić je rekao: „Mislim da su Srbi pretrpeli ogromnu nepravdu. Nepravdu koju ja ne mogu da trpim. Srpski narod je, nakon dobijenog velikog rata, poraženima ponudio zajedničku državu, što je jedinstven slučaj u istoriji.“ On se osvrnuo na činjenicu da nije bilo okupacije ili aneksije, već je postojala namera da se izgrade zajednički odnosi.
U razgovoru je spomenuo i svoj koncert koji će održati na dan kada je nacistička Nemačka kapitulirala, kao simboličan prikaz osam decenija od pobede nad fašizmom. Karajlić je istakao da je ovaj koncert zamišljen kao multimedijalni projekat koji će kroz muziku i istorijske aspekte prikazati sve što je narod preživeo u poslednjih 80 godina.
On je otkrio kako je, dok je pisao scenario za koncert, shvatio da gotovo svaka pesma grupe Zabranjeno pušenje ima neku vezu sa istorijskim ili društvenim kontekstom. „Mnoge pesme su služile kao refleksija društvenih prilika tog vremena, a kroz njih se može razumeti kako se živelo u socijalističkoj Jugoslaviji“, rekao je.
Karajlić se takođe osvrnuo na političku situaciju u Bosni i Hercegovini, naglašavajući da su pritisci na Republiku Srpsku prisutni još od početka devedesetih godina. Prema njegovim rečima, institucije Republike Srpske su pod stalnim napadima iz istih centara koji su delovali i ranije. On smatra da su mnogi ljudi, uključujući i srpsko rukovodstvo, bili nesvesni stvarne situacije i da nisu reagovali na pravi način.
U tom kontekstu, Karajlić je istakao da su članovi „Nadrealista“ već 1990. godine prepoznali ulogu međunarodne zajednice u izazivanju sukoba. „Imali smo skeč koji je komentarisao kako mirovnjaci pokušavaju da izazovu svađu među dečacima, što je simbolizovalo pritiske međunarodnih snaga“, rekao je.
Govoreći o trenutnim pritiscima na Republiku Srpsku i njenog predsednika Milorada Dodika, Karajlić je naglasio da se radi o strategiji destabilizacije. On smatra da je cilj stvoriti nervoznu atmosferu kako bi se olakšali politički potezi protiv srpskog naroda.
Karajlić se takođe osvrnuo na priznanje bivših jugoslovenskih republika od strane međunarodne zajednice, ističući da su određene strane namerno dovele do sukoba. On podseća da su postojali diplomatski potezi koji su favorizovali raspad Jugoslavije pre nego što su postignuti dogovori.
U razgovoru o muzičkoj sceni, Karajlić je spomenuo fenomen Marka Perkovića Tompsona i istakao da kulturni prostor bivše Jugoslavije i dalje funkcioniše kao celina, uprkos političkim granicama. On je naglasio da srpski muzičari bez problema nastupaju u Zagrebu i da postoji značajna podrška za njihovu muziku.
Karajlić se vratio u vreme kada je Sarajevo bilo muzički centar bivše Jugoslavije, nazivajući ga „jugoslovenskim Nešvilom“. On je istakao da je Sarajevo imalo izuzetnu muzičku infrastrukturu i slobodu koja je omogućila razvoj kreativnosti među muzicima.
Kroz razgovor, Karajlić je uspeo da predstavi ne samo svoje lične stavove, već i širu sliku o stanju u društvu i kulturi, naglašavajući složenost situacije na Balkanu. Njegova perspektiva o istoriji, muzici i politici pruža uvid u izazove sa kojima se suočava srpski narod, ali i u bogatstvo kulturnog nasleđa koje se, uprkos svemu, i dalje održava.
