Francuski predsednik Emanuel Makron je nedavno izazvao veliku pažnju među evropskim liderima kada je u televizijskom obraćanju naglasio spremnost Francuske da proširi svoju nuklearnu zaštitu na evropske saveznike. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu, Makron je istakao da je pretnja od Rusije realna. On smatra da je neophodno otvoriti stratešku diskusiju o evropskoj odbrani, posebno u kontekstu jačanja zajedničke evropske sigurnosti.
Makron je podsetio da su Francuska i Velika Britanija jedine evropske nacije koje poseduju nuklearno oružje, dok su SAD i Rusija takođe deo globalnog nuklearnog arsenala. Njegove reči o „nuklearnom odvraćanju“ kao ključnom elementu bezbednosti u Evropi potiču iz dugogodišnje francuske strategije koja se oslanja na nuklearno oružje kao sredstvo očuvanja mira. On je naglasio da je nuklearno oružje od 1964. godine odigralo ključnu ulogu u održavanju stabilnosti na kontinentu.
U ovom kontekstu, Makron je pozvao na jačanje evropske autonomije u oblasti odbrane, ističući potrebu za smanjenjem zavisnosti od američkog vojnog prisustva. Njegov stav o strateškom dijalogu sa evropskim partnerima o ulozi francuskog nuklearnog odvraćanja u kolektivnoj bezbednosti nije nov, ali su aktuelni događaji dodatno pojačali njegovu argumentaciju. Prema njegovim rečima, povlačenje SAD iz evroatlantskog bezbednosnog okvira i neizvesnost oko njihove podrške Ukrajini zahtevaju od Evrope da preuzme aktivniju ulogu u vlastitoj odbrani.
Makron je ukazao na to da bi francusko nuklearno odvraćanje moglo poboljšati nivo bezbednosti u Evropi, posebno kada se uzme u obzir da i Rusija i SAD često koriste svoje nuklearne resurse kao sredstvo pritiska u kriznim situacijama. On je dodao da je Rusija postala pretnja za Evropu, naglašavajući potrebu da se evropski lideri pripreme za moguće promene u američkoj spoljnoj politici.
U svetlu ove situacije, Makron planira da organizuje sastanak evropskih vojnih šefova u Parizu, kako bi razgovarali o mogućem raspoređivanju mirovnih snaga u Ukrajini nakon završetka rata. Njegova izjava da „budućnost Evrope ne treba da se odlučuje u Vašingtonu ili Moskvi“ naglašava želju Francuske da preuzme aktivniju ulogu u oblikovanju evropske bezbednosne politike.
Francuski predsednik takođe je ukazao na to da je trenutna geopolitička situacija izazvala porast broja pristalica nuklearnog naoružanja u Evropi, ne samo u Francuskoj već i u Nemačkoj. Njegov poziv na proširenje nuklearnog kišobrana naišao je na reakcije u Nemačkoj, gde je novi potencijalni kancelar, Fridrih Merc, izrazio podršku ideji o jačanju zajedničkog nuklearnog odvraćanja.
Međutim, predlog o proširenju francuskog nuklearnog kišobrana naišao je na kritiku unutar Francuske. Politički protivnici, uključujući Marin Le Pen, smatraju da ovakvi potezi podrivaju francuski model odvraćanja. Makron, s druge strane, naglašava da će Francuska zadržati kontrolu nad svojim nuklearnim arsenalom i da će odluke o njegovoj upotrebi ostati isključivo u francuskim rukama.
U zaključku, Makronove izjave o nuklearnom odvraćanju pokreću važna pitanja o budućnosti evropske bezbednosti. Dok Francuska nastoji da preuzme vodeću ulogu u jačanju evropske odbrane, ostaje da se vidi kako će drugi evropski lideri reagovati na ovu inicijativu i da li će se pristupiti zajedničkim naporima u cilju stvaranja snažnijeg evropskog sigurnosnog okvira.
