Crna Gora je nedavno reagovala na navode da Evropska komisija planira da ukloni dve zemlje iz svog bezviznog režima do kraja meseca. Ova situacija stvara zabrinutost u Crnoj Gori, posebno u kontekstu njenog turističkog sektora koji značajno zavisi od poseta iz zemalja koje bi mogle biti pogođene ovim merama. Iako imena tih zemalja još nisu objavljena, crnogorska vlada ističe da bi promene u viznoj politici mogle imati ozbiljne posledice po turizam, koji čini 26 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.
U saopštenju, crnogorska vlada naglašava da su olakšani uslovi ulaska za turiste i investitore ključni za održivost turističkog sektora. „U trenutnim globalnim okolnostima, pristup novim tržištima i lakši dolazak turista i investitora su od ključnog značaja za održivost crnogorskog turizma,“ stoji u izjavi vlade. Ovaj sektor ne samo da doprinosi ekonomiji, već je i vitalan za zapošljavanje i infrastrukturu zemlje.
Prema informacijama iz portala See News, Evropska komisija je zatražila od Crne Gore da do kraja februara 2024. godine ukloni dve zemlje iz svog bezviznog režima kao deo uslova za dobijanje sredstava iz EU Fonda za reforme i rast na Zapadnom Balkanu, koji iznosi šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. U svetlu ovih zahteva, Crna Gora je naglasila važnost pronalaženja alternativnih rešenja koja će omogućiti lakšu tranziciju ekonomije, pre nego što u potpunosti primeni zahteve EU.
Vlada Crne Gore je izrazila spremnost da u partnerstvu s EU istražuje najbolja rešenja koja će zadovoljiti njene nacionalne ekonomske interese, ali i obaveze prema EU. „Nastavićemo da radimo na postepenom ukidanju bezviznog režima za zemlje čiji građani treba da dobiju vize za ulazak u EU,“ navodi se u saopštenju. Ova strategija će se implementirati kako bi se osiguralo da Crna Gora bude potpuno usklađena s EU do trenutka kada postane članica.
Među zemljama čiji građani trenutno mogu da putuju u Crnu Goru bez vize su i Rusija i Azerbejdžan, što dodatno naglašava važnost ovih zemalja za crnogorsku ekonomiju. Naime, građani Rusije su među najbrojnijim turistima u Crnoj Gori, a Azerbejdžanci su takođe pokazali značajno interesovanje za ovu destinaciju. Pored toga, Turska se ističe kao treći najveći investitor u Crnu Goru, sa oko 32.000 posetilaca godišnje, a ukupno 11.465 turskih građana je prijavilo boravište u zemlji.
U svetlu ovih informacija, Crna Gora se suočava sa izazovima, ali i prilikama. Turizam je jedan od ključnih stubova crnogorske ekonomije, a uslovi ulaska za strane posetioce direktno utiču na njen rast i razvoj. Kako se zemlja priprema za članstvo u EU, moraće pažljivo da balansira između svojih ekonomskih interesa i obaveza prema evropskim standardima.
U zavisnosti od toga kako se situacija bude razvijala, moguće je da će Crna Gora morati da preispita svoju viznu politiku i uspostavi nova pravila kako bi zadovoljila zahteve EU, istovremeno čuvajući svoju ekonomiju i turistički sektor. To će zahtevati dijalog s evropskim institucijama, ali i promišljene odluke koje će obezbediti stabilnost i rast u budućnosti.
Crna Gora se stoga nalazi na raskrsnici, gde će morati da donese važne odluke koje će oblikovati njen put ka EU, a istovremeno obezbediti dugoročnu održivost svog turističkog sektora. U ovom kontekstu, pronalaženje alternativnih rešenja i strategija za očuvanje turističkog prometa biće ključno za budućnost zemlje.
