Toplotni talas već danima, čak nedeljama, „davi“ Srbiju. Temperature često prelaze i 40 stepeni, a paradoksalno, sve više građana žali se na simptome slične prehladi – temperatura, kašalj, curenje iz nosa, bol u kostima, glavobolja… Pogođeni su i deca i odrasli, a čini se kao da je pola Srbije podleglo ovoj „letnjoj prehladi“. O čemu je reč?

Za obične ljude nema mnogo logike da smo bolesni kada je spoljna temperatura ovako visoka. Svi se uglavnom čuvaju sunčanice i dehidracije, smatrajući ih najvećom letnjom opasnošću po zdravlje, a mnogi po društvenim mrežama pišu da je ovaj toplotni udar, koji traje već danima, „drugačiji“ nego obično i da „sigurno ima veze“ s ovolikim brojem prehlada.

Lekari, međutim, nisu nimalo iznenađeni. Zapravo, letnja prehlada nije retka bolest kako se obično misli. Više od 200 virusa može da bude uzrok prehlade. Krivci su obično enterovirusi koji su otporni na visoke temperature i često izazivaju letnje prehlade.

Blaga zima, vrelo leto, eto virusa

Obična prehlada praćena bolovima u grlu, curenjem sekreta iz nosa i nešto višom telesnom temperaturom može se pojaviti u bilo koje doba godine, pa i tokom leta.

„Što se tiče velikog broja pacijenata sa kliničkom slikom i simptomima kao što su glavobolja, kašalj i povišena temperatura, u ovo doba godine to nije neočekivano, uprkos rekordno visokim temperaturama, naročito zbog toga što su se visoke temperature nadovezale na relativno blagu zimu, što se pogoduje razvoju mikroorganizama, na prvom mestu virusima“, kaže za Euronews Srbija dr Marko Stanković, doktor opšte medicine u KC Valjevo.

On kaže da ovi virusi imaju brojne simptome, upravo one kakvi su sada prisutni kod velikog broja građana.

„Kada je reč o kliničkoj slici i simptomima, za njihov nastanak su u ovom periodu godine najodgovorniji virusi, i to čak u 60-70% odsto slučajeva. U zavisnosti od uzročnika ispoljava se i simptomatologija, a ona može biti od blage infekcije gornjih respiratornih puteva, sekrecije iz nosa, suzenja očiju pa sve do teških oblika infekcije donjih disajnih puteva i gastroenterokolitisa praćenog profuznim dijarejama. Od drugih simptoma mogu se javiti i glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, malaksalost, vrtoglavica i pad krvnog pritiska“, objašnjava on.

Da ovi virusi nisu samo „srpski specijalitet“, govori i istraživanje koje je sprovela američka organizacija Trinity Health.

Dr Temi Lundstrom, specijalista za zarazne bolesti u Trinity Health objašnjava da postoje stotine virusa koji mogu biti uzrok prehlade.

„Higijena i hrana

Enterovirusne infekcije najčešće su tokom leta i jeseni u područjima sa umerenom klimom. Uglavnom prenose fekalno – oralnim putem. Zaražena bazenska voda može biti izvor infekcije. Ovi virusi pogađaju češće decu, pa se potom prenose i na starije osobe.

Doktor Stanković upozorava i na alergene, kao i na to da u ovom periodu godine treba biti veoma pažljiv kada je reč o higijeni i – hrani.

„Pojavi simptoma u ovom periodu mogu doprineti i prisustvo velikog broja alergena koji su prisutni u vazduhu, koji sami po sebi mogu dovesti do pojave simptoma ili pogoršati postojeće simptome u sklopu virusne infekcije. Sama infekcija se može preneti kapljičnim putem, dodirom, u bazenima, javnim toaletima, kupalištima kao i nedovoljno termički obrađenom hranom ili hranom koja nije čuvana u adekvatnim uslovima. Ne treba zanemariti ni rashladne uređaje koji su praktično u celodnevnom režimu rada, uz nedovoljno održavanja samih sistema. Pored direktnog kontakta sa mikroorganizmima veliki broj simptoma može nastati i nakon ujeda insekata, na prvom mestu komaraca i krpelja“, objašnjava doktor Stanković.

Svako od uzroka ove „prehlade“, samostalno ili sinergistički, sa visokim temperaturama u ovo doba godine može dovesti do životno ugrožavajuće dehidracije pacijenata kaže Stanković i dodaje da su najugroženija grupa stanovništva svakako deca, starije osobe i hronični bolesnici koji bi, koliko god to uslovi dozvoljavaju, trebalo da izbegavaju boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, da unose što više tečnosti, voća, vitaminskih napitaka.

„Ukoliko se i pored svih preduzetih preporučenih mera ipak jave neki od simptoma u zavisnosti od njihove težine i dužine trajanja treba adekvatno reagovati. Za blaže simptome dovoljno je mirovanje, boravak u rashlađenoj i zatamnjenoj prostoriji, unos dovoljne količine tečnosti, polivitaminska ishrana, nešto od konvencionalnih antipiretika (NSAIL, Paracetamol…)“, kaže on i upozorava:

„Svakako ne treba odmah „potezati“ za antibiotskom terapijom, naročito bez saveta lekara, jer je u najvećem broju slučajeva u ovo doba godine reč o virusnoj infekciji, a poznato je da i antibiotici sami po sebi mogu dovesti do pojave simptoma od strane gastrointestinalnog trakta i samim tim pogoršati dehidriranost organizma“.

Naravno, savetuje on, ukoliko se i pored sprovedenih gore navedenih saveta, simptomi održavaju ili pogoršavaju, potrebno je svakako obratiti se izabranom lekaru.

„Kao zaključak jedne ovakve teme možemo reći da je najbolji način lečenja prevencija, izbegavanje faktora rizika, kao i pridržavanje higijensko-dijetetskih mera, čime u velikoj meri možemo izbeći ovakvu vrstu neprijatnosti, koja u nekim slučajevima može i ozbiljnije ugroziti zdravlje pojedinca“, zaključuje doktor Marko Stanković.

Ovo su neki od saveta koji mogu da nam pomognu da izbegnemo neprijatnu letnju prehladu

1. Izbegavajte klima-uređaje i promaju
Ako morate da uključite klimu, pazite da temperatura ne bude preniska da se ne biste izlagali ekstremnim razlikama u temperaturama. Idealna temperatura sobe je od 20 do 21 stepen Celzijusa, a razlika između spoljne i sobne temperature ne bi trebalo da bude veća od pet stepeni.

2. Uvek nosite rezervnu odeću ako se oznojite
Pešačenje ili uspon uz stepenice često dovodi do znojenja, koje pomaže u regulaciji temperature tela, ali mokra odeća previše hladi vaše telo, tako da ako se oznojite što pre obucite suvu odeću.

3. Nemojte previše ostajati u hladnoj vodi
Uskakanje u hladnu vodu tokom vrelog dana je privlačno, ali se telo lako može ohladiti i postati ranjivo na viruse prehlade, a takođe može doći do temperaturnog šoka ako je temperatura vašeg tela mnogo viša od temperature vode. Nemojte dugo ostajati u hladnim bazenima, rekama i jezerima.

4. Blago ohlađeno je bolje od ledenog
Izbegavajte ledena pića jer hlade sluzokožu, a organizam tada više nije u stanju da efikasno odbija viruse prehlade. Iako izgleda kao neizvodljivo, pokušajte da ne stavljate led u piće, jer brzo ispijanje ledenih pića osvežava samo na trenutak, pa vam je kasnije još više vruće.

5. Ne potcenjujte večernje promene temperature
Uvek sa sobom nosite lagani džemper ili jaknu, jer su letnje temperature promenljive. Drhtanje brzo može postati letnja prehlada. Prema staroj izreci „sve ide od nogu“, pazite da letnjih večeri ne nosite otvorenu obuću.

6. Čuvajte se klime u automobilu
Zaštitite glavu ako se vozite otvorenih prozora, a ako imate klimu u kolima, ne podešavajte je na prenisku temperaturu. Kupite zaslone za sunce kojima možete prekriti automobil dok je parkiran.

7. Umereno se sunčajte
Ne izlažite se preteranoj vrućini i zračenju sunca, jer mogu da smanje efikasnost vašeg imunog sistema. Istraživanja su pokazala da oni koji obožavaju sunce leti češće boluju od prehlade.

8. Pijte dovoljno tečnosti
Dve trećine ljudskog tela sastoji se od vode – ukoliko ne pijete dovoljno, doći će do negativnog efekta na vaše telo. Da biste ostali zdravi unosite velike količine tečnosti, u suprotnom možete imati glavobolje, iscrpljenost, pa čak i stvaranje kamena u bubregu. Unošenje dva do tri litra vode dnevno je obavezno ukoliko je temperatura preko 30 stepeni Celzijusa.

9. Rizik od infekcija u gužvi
Izbegavajte zadržavanje na mestima gde ima dosta ljudi, jer gužva stvara savršene uslove za širenje virusa prehlade, naročito u zatvorenim prostorijama. Ograničena cirkulacija vazduha i veliki broj ljudi je raj za klice, pa prehlada tada nije daleko. Izaberite bašte kafića umesto prostorija koje su klimatizovane.

10. Higijena, higijena
Perite ruke nekoliko puta dnevno jer se virusi sakupljaju na koži. Postoji rizik da se prehladite ukoliko se pozdravite ili dodirnete kvaku koju je koristio neko ko je već prehlađen, a ukoliko vaše ruke zatim dođu u kontakt sa licem, virusi lako dođu do vašeg tela preko sluzokože u nosu. Leti su vlažne maramice odličan način da se osvežite i da očistite ruke.