Prema nedavnoj anketi Agencije Ipsos, većina birača u Hrvatskoj planira izaći na predstojeće parlamentarne izbore, koje će predvoditi Zoran Milanović kao lider opozicione SDP stranke, sa izlaznošću od 69 posto. Čak 86 posto ispitanika izražava volju da učestvuje na izborima, što je znatno veća izlaznost u poređenju sa prethodnim izborima. Od onih koji planiraju glasati, 32 posto podržava Milanovića za premijera, dok 30 posto podržava Andreja Plenkovića. HDZ i dalje prednjači sa 27,3 posto podrške, dok je SDP na drugom mestu sa 22,6 posto podrške. Most i Možemo! dele treće mesto sa 8,7 posto podrške, dok je Domovinski pokret na 7,9 posto. Anketa je obuhvatila 604 građana Hrvatske.

Istraživanje je pokazalo da više od polovine anketiranih (54 posto) veruje da bi Milanović trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika pre nego što se kandiduje za premijera na parlamentarnim izborima, dok trećina ispitanih (33 posto) ne deli isto mišljenje. U petak je Milanović najavio da će ući u izbornu trku i predvoditi SDP, ali će zadržati funkciju predsednika do odluke Ustavnog suda o ustavnosti te odluke.

Nakon što je objavljeno da će predsednik Hrvatske Zoran Milanović predvoditi SDP na izborima, veliki broj birača izjavio je da planira izaći na izbore. Anketu je sproveo Ipsos, a prema njenim rezultatima, ažurirana izlaznost trenutno iznosi 69 posto, dok je samo 6 posto birača reklo da sigurno neće glasati. Rezultati pokazuju da je interesovanje za izbore visoko, što daje nadu u veću političku aktivnost građana.

Sa većom podrškom za izlaznost na izbore, postoji i razlika u preferencijama za premijera. Dok 32 posto ispitanika podržava Milnovića za premijera, 30 posto je izrazilo podršku Plenkoviću. HDZ i dalje drži prvu poziciju sa 27,3 posto podrške, dok je SDP na drugom mestu sa 22,6 posto podrške. Nove stranke poput Mosta i Možemo! dele treću poziciju sa 8,7 posto podrške, dok je Domovinski pokret na 7,9 posto podrške. Ovi rezultati ukazuju na promene u političkom pejzažu Hrvatske.

Kada je reč o Milanoviću, većina ispitanika (54 posto) smatra da bi trebao podneti ostavku na poziciji predsednika pre nego što se kandiduje za premijera. Sa druge strane, 33 posto ispitanika smatra da to nije neophodno. Ovo pitanje postavlja dilemu u vezi sa političkim integritetom i odgovornošću, što je bitno u kontekstu predstojećih izbora.

S obzirom na trenutne rezultate ankete, otvara se prostor za šire političke diskusije i analize u Hrvatskoj. Promene u političkom pejzažu mogu biti znak za novi početak i potencijalne reforme u zemlji. Međutim, politička klima ostaje složena, a rezultati izbora mogu imati značajan uticaj na budućnost Hrvatske. U svakom slučaju, visoka očekivana izlaznost na izbore upućuje na neizvesnost i značajne promene u političkom životu zemlje.