Ruska stranka i pitanje pozitivne diskriminacije manjinskih stranaka

I pored malog broja glasova, Ruska stranka, koja je inače manjinska stranka, postaje veoma značajna za formiranje vlasti na Novom Beogradu i u Nišu. Nakon lokalnih izbora, postavlja se pitanje da li je pozitivna diskriminacija manjinskih stranaka zloupotrebljena. Analitičari tvrde da je Ruska stranka učestvovala na izborima poštujući zakone i da je potrebno razgovarati o uslovima kandidovanja manjinskih stranaka.

Ruska stranka je postala važna nakon lokalnih izbora, a sa opozicionog skupa se ističe da nemaju veze sa „komšijama Rusima“ koji dobijaju stanove. Sa druge strane, u samoj Ruskoj stranci tvrde da dobijaju glasove od rusofila, te ne vide problem u tome. Primećuje se da među kandidatima stranke ima više rusofila nego etničkih Rusa.

Predsednik Ruske stranke, Slobodan Nikolić, pita zašto Rus ne bi mogao voditi gradski odbor u Nišu, uz napomenu da je i carica Katarina Velika vladala Rusijom, iako nije bila ruskog porekla. Ističe da stranka poštuje zakone i da je potrebno predložiti izmene ako neko nije zadovoljan.

Kandidat Ruske stranke iz Niša, Tihomir Perić, ističe svoj srpski nacionalizam i ljubav prema Rusiji, navodeći da je teško biti na suprotnoj strani. Predsednik stranke, Nikolić, ističe da su svi kandidati manjinskih stranaka upisani u poseban birački spisak i izjašnjavaju se kao pripadnici svoje manjine.

Opozicija ne osporava učešće manjinskih stranaka, ali tvrdi da imaju važnu ulogu u izbornim komisijama i da se u ovom ciklusu lokalnih izbora njihovim glasovima dodaju mandate zbog nedostatka izbornog cenzusa. Dodatno, sumnja se u autentičnost potpisa na listama manjinskih stranaka.

Nedovoljno precizne odredbe zakona koji štite manjinske stranke su bile u centru pažnje javnosti. Pozitivna diskriminacija postoji u srpskom izbornom sistemu već duže vreme, ali su primećene zloupotrebe. Potrebne su promene kako bi se ova vrsta zloupotreba izbegla.

Politički analitičari ističu potrebu za promenom političkog sistema kako bi se sprečila zloupotreba učešća manjinskih stranaka u izbornim procesima. Preporuka ODIHR-a je da se preciznije uredi učešće stranaka nacionalnih manjina u izbornim procesima.

Uprkos tome, izborna komisija može odbiti listu stranke ako uoči nameru da se prekrši zakon. Međutim, potrebno je precizirati ovu odredbu kako bi se sprečile zloupotrebe. Rokovi za osporavanje kandidature su istekli, ali stranke imaju mogućnost zaštite izbornih prava u slučaju neslaganja u zapisnicima o radu biračkih odbora.

Ostaje da se vidi kako će vlast i opozicija rešiti ovo pitanje kako bi se poboljšali izborni uslovi. Radna grupa koja se bavi ovim pitanjem treba da dalje razmotri mogućnosti za unapređenje izbornog sistema u Srbiji.