Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazalo je da Srbija i Bosna i Hercegovina imaju dominantnu saradnju sa NATO-om, iako nisu članice ove alijanse. Srbija je i dalje lider među balkanskim državama po potrošnji za odbranu sa dva odsto BDP-a. Ni jedna država članica NATO nije dostigla prag od dva odsto BDP-a za odbranu 2023. godine. Bosna i Hercegovina ima najnižu vojnu potrošnju u regionu, a Albanija i Severna Makedonija su prvobitno planirale dostizanje tog praga, ali je stvarni iznos manji.
Što se tiče međunarodne vojne saradnje, NATO je dominirao kao partner, a Srbija je imala najdinamičniju bezbednosnu saradnju. Takođe, istraživači su prepoznali važnost transparentnosti u sektorima odbrane širom regiona, pri čemu Hrvatska nije otkrila detalje o donacijama Ukrajini. Najmanje transparentna zemlja u regionu je Albanija. U vezi sa vojnim vežbama, primećen je nagli porast njihovog broja, što može biti rezultat povećanog bezbednosnog nadmetanja između NATO-a i Rusije u Evropi.
Srbija je fokusirana na vojnu neutralnost i usmerena je na razvoj spoljnopolitičkih veza, a saradnja sa NATO-om je takođe važna. Zemlje Zapadnog Balkana teže da se predstave kao lojalni i kooperativni članovi NATO-a. Postavlja se pitanje o balansiranju odnosa sa Rusijom i Kinom, pri čemu se primećuje da saradnja sa Rusijom opada zbog ratnih dešavanja u Ukrajini, dok je fokus Zapada na Rusiji. U pogledu vojnih izdataka, Srbija je zaustavila trend rasta izdataka za odbranu, a planirano je smanjenje u budžetu za 2024. godinu. Budžet Srbije nije dovoljno detaljan, posebno u pogledu nabavki naoružanja i opreme.
