Nekoliko letnjih dana u martu deluje kao dovoljan razlog da se stanovnici većih gradova u Srbiji zapitaju – šta li nas tek čeka u julu i avgustu. Novija istraživanja naših naučnika pokazuju da su pojedini delovi Beograda u letnjim mesecima i do sedam stepeni topliji od nekih drugih, a razliku pravi količina zelenila u njima.
Istraživanja rađena poslednjih godina pokazuju konstantan trend rasta prosečnih i maksimalnih temperatura u Beogradu. U pojedinim delovima prestonice temperatura u letnjim mesecima zna da bude viša za nekoliko stepeni od ostatka grada. I dok neki za to krive klimatske promene, deo građana uzrok vidi u preteranoj gradnji u već izgrađenim naseljima, na šta ukazuju i povremeni protesti.
Zeleni krovovi jedno su od rešenja za ovaj problem. Glavni urbanista Beograda Marko Stojčić, predlaže ih kao rešenje za smanjenje toplotnih ostrva u gradu. On navodi da je visok stepen urbanizacije očekivan, jer su prethodne decenije bile neaktivne po tom pitanju.
Zbog takvih okolnosti, gradski urbanista predlaže zelene krovove kao jedno od rešenja, jer su kako kaže, u Skandinaviji već neko vreme standard, a taj trend proširio se prethodnih godina na ostatak Evrope. On ističe da je implementacija takvih krovova u narednih 10 godina može smanjiti temperaturu unutar grada za 3 stepena.
S druge strane, deo opozicije smatra da beogradski resursi nisu raspoređeni u službi javnog interesa, pa rešenje vide u ozelenjavanju grada. Oni zagovaraju regulativu koja bi uključivala zelene površine i parkove u planiranje gradnje.
Gradovi širom sveta su i do 15 stepeni topliji u odnosu na svoju okolinu, pokazuju međunarodna istraživanja, dok toplotna ostrva mogu da budu i do 20 stepeni toplija od parkova, u istom gradu. Meteorološkinja Ana Vuković Vimić navodi da toplotna ostrva postoje bez klimatskih promena, ali da klimatske promene znatno povećavaju rizik po dobrobit ljudi unutar toplotnih ostrva.
Ona navodi da na to najviše utiše velika gustina naseljenosti, ali i da se ne može utvrditi tačan broj topotnih ostvra u Beogradu. Razlike u temperaturi u određenim delovima grada mogu da budu veće od sedam stepeni, što ima negativan uticaj na zdravlje stanovnika.
Urbane sisteme je teško adaptirati na klimatske promene, ali jedno od najboljih rešenja za smanjenje toplotnih ostrva jeste ozelenjavanje gradova. Postavljanje zelenih krovova i ostalih zelenih površina može pomoći u smanjenju temperaturnih razlika i poboljšanju kvaliteta vazduha. Potrebno je doneti zakonske okvire za ozelenjavanje gradova kako bi se smanjio rizik od ekstremnih temperatura i drugih klimatskih problema.
