Cena „žive vage“ tovljenika svinja u Srbiji već više od dva meseca je ispod troškova proizvodnje, što stvara gubitke malim i srednjim farmerima. I pored ovih problema, mnogi od njih ne odustaju od tova svinja, ali traže rešenja kako bi smanjili gubitke. U tom kontekstu, stočari su se obratili vlastima tražeći dozvolu za uvoz prasadi iz Danske, gde su troškovi proizvodnje niži.
Bora Šuljmanac, proizvođač svinja iz Laćarka, ističe da su utovljene svinje u Evropi znatno jeftinije nego u Srbiji. Domaći farmeri nisu smanjili troškove proizvodnje u skladu sa inostranim tržištem, što je dovelo do toga da klaničari ne žele da kupuju naše tovljenike. Umesto toga, uvoze svinjetinu po nižim cenama i ostvaruju profit. Iako je svinjsko meso u mesarama malo pojeftinilo, tovljenici su jeftiniji nego pre nekoliko meseci.
Šuljmanac predlaže uvoz prasadi iz Danske kao jedino rešenje za trenutne probleme u domaćem svinjogojstvu. Pre nego što je Ministarstvo poljoprivrede zabranilo uvoz stoke zbog epidemije viralne bolesti slinavke i šapa u Nemačkoj, domaći farmeri su mogli da kupuju prasad težine 30 kilograma po ceni od 8.000 do 9.000 dinara. Sada, kada je uvoz zabranjen, cena kilograma žive mere prasadi u Srbiji iznosi 450 dinara bez PDV-a, što je nedovoljno konkurentno na evropskom tržištu.
Zoran Matijević iz Industrije mesa Matijević, jednog od najvećih proizvođača mesa u Srbiji, naglašava da trenutna cena žive vage od 170 dinara bez PDV-a, ili 187 dinara sa porezom, omogućava opstanak samo farmerima sa dobrom genetikom svinja i zaokruženim procesom proizvodnje. Ostali farmeri se suočavaju sa velikim problemima i ne mogu da izdrže pritisak tržišta.
Matijević takođe predlaže dozvolu za uvoz genetski modifikovane sojine sačme, koja je ključna za ishranu tovljenika. On ističe da je genetski modifikovana sojina sačma jeftinija od prirodne i da nema dokaza da je štetna po zdravlje ljudi. S obzirom na to da svinje u Španiji, odakle se najviše uvozi svinjetina, jedu genetski modifikovanu sojinu sačmu, smatra da ne bi trebalo da bude prepreka za korišćenje iste u domaćem tovu.
Trenutna situacija na domaćem tržištu svinjogojstva postavlja ozbiljna pitanja o održivosti malih i srednjih farmi. Dok veliki proizvođači mogu da se prilagode i opstanu, manji farmeri se suočavaju sa rizikom od gubitka. Ukoliko se ne pronađu rešenja koja će omogućiti konkurentnost domaćih proizvođača, može doći do daljeg smanjenja broja farmi i pada proizvodnje svinjskog mesa.
Uvođenje dozvola za uvoz prasadi iz Danske i genetski modifikovane hrane moglo bi doneti olakšanje farmerima i pomoći im da ostanu konkurentni na tržištu. Međutim, ovakva rešenja će zahtevati i podršku vlade kako bi se obezbedila stabilnost i održivost domaće proizvodnje.
Stočari u Srbiji se nadaju da će njihovi apeli biti uslišeni i da će se pronaći načini da se smanje gubici i poboljša situacija u svinjogojstvu. U protivnom, budućnost malih i srednjih farmi može biti u ozbiljnoj opasnosti, što bi imalo dugoročne posledice na domaće tržište hrane i ekonomiju u celini.
