Neformalna grupa studenata “Kamo śutra” pokrenula je proteste u Podgorici, tražeći odgovornost za masovni zločin na Cetinju u kojem je 1. januara 2022. godine, Aco Martinović ubio 13 osoba, uključujući dvoje dece. Studenti su započeli svakodnevne blokade saobraćajnica, a prva je bila u Ulici 13. jula, u prometnom delu grada, gde se okupilo više stotina ljudi. Protest je počeo u 17:26, kada je počeo masakr, a trajao je 23 minuta, u znak sećanja na 23 žrtve dva masakra u Crnoj Gori u poslednje dve i po godine.
Za utorak je najavljeno novo okupljanje, kada će studenti blokirati jedan od bulevara u Preko Morače. Tokom prethodnih protesta, studenti su zahtevali ostavke ministra policije Danila Šaranovića i potpredsednika Vlade za bezbednost Alekse Bečića, kao i promene u policijskom odnosu prema građanima, uvođenje građanskog obrazovanja u škole i veću brigu o mentalnom zdravlju.
Grupa “Kamo śutra” najavila je da će blokade počinjati svakodnevno u 17:26, kada je počeo masakr, a trajaće 23 minuta. Svoje zahteve su jasno istakli na društvenim mrežama, pozivajući građane da im se pridruže. U subotu su blokirali most Blaža Jovanovića, nakon što su njihovi zahtevi za ostavkama ignorisani. Oni su poručili da neće odustati od protesta sve dok ne budu ispunjeni njihovi zahtevi u vezi sa tragedijom na Cetinju.
Premijer Milojko Spajić se obratio studentima, naglasivši da je ostavka čin moralne odgovornosti, ali nije precizirao kada će biti završena analiza učinaka članova Vlade, uključujući ministre koje studenti traže da podnesu ostavke. Spajić je istakao da su svi članovi Vlade podložni promenama, ali je izostavio konkretne informacije o daljim koracima.
Masakr na Cetinju, koji se dogodio 1. januara, bio je jedan od najtragičnijih događaja u Crnoj Gori, a Martinović je, nakon zločina, izvršio samoubistvo. Pre dve i po godine, u istom gradu, Vuk Borilović je ubio deset ljudi, takođe uključujući dvoje dece. Policija je ranije saopštila da je Martinović bio hapšen zbog posedovanja eksplozivne naprave, ali je bio osuđen na samo tri meseca zatvora, što je izazvalo dodatne kritike javnosti.
Zvaničnici do danas nisu pružili odgovore na ključna pitanja o motivima masakra, kao ni o svedočenju preživelih. Protesti studenata, koji se nastavljaju, ukazuju na duboku zabrinutost građana zbog bezbednosti i odgovornosti vlasti u svetlu ovih strašnih događaja. U društvu se oseća potreba za promenama i većim fokusom na mentalno zdravlje, što je jedan od ključnih zahteva studenata.
Ova situacija dodatno ukazuje na hitnost reformi u oblasti bezbednosti i pravosudnog sistema, kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti. Protesti će verovatno nastaviti da dobijaju na intenzitetu dok se ne ostvare zahtevi koji se tiču odgovornosti i promena u vladi.