Plenum studenata Filozofskog fakulteta u blokadi je danas jasno stavio do znanja da se distancira od neformalne grupe koja se naziva anketna komisija. U saopštenju koje je objavljeno na njihovom Instagram nalogu, studenti su istakli da su oni jedino legitimno telo koje može donositi odluke o statusu ispunjenosti studentskih zahteva.
U saopštenju je navedeno da anketna komisija tvrdi da svoj legitimitet crpi iz „ustavnosti iz narodne borbe za očuvanje vladavine prava“, a da je formirana na poziv studenata kako bi se oglasila povodom prvog zahteva. Međutim, studenti su naglasili da se legitimitet ne može izvesti iz apstraktnih pojmova, već isključivo kroz organizovane strukture, poput plenuma.
U daljem obraćanju, studenti su ukazali na to da je neophodno da zvanični poziv za bilo kakvu akciju bude upućen preko priznatih struktura organizovanih studenata, što u ovom slučaju nije učinjeno. „Pozdravljamo svaki vid podrške, ali postavlja se pitanje legitimiteta ove grupe koja se okupila bez direktnog poziva studenata“, naveli su. Takođe su izrazili zabrinutost zbog politički obojanih članova ove grupe, što dodatno pojačava sumnju u njihovu nameru.
Plenum studenata Filozofskog fakulteta je podsetio da su oni od samog početka uključeni u formulaciju i konkretizaciju zahteva, kao i u evaluaciju njihove ispunjenosti. „Samoorganizovani studenti preko plenuma donose odluke i izjašnjavaju se o svim pitanjima koja se tiču naših zahteva“, ističe se u saopštenju.
Oni su takođe naglasili da su studentski plenumi jedina tela koja imaju legitimitet za odlučivanje o statusu ispunjenosti zahteva, te da ne prihvataju „predstavnike koji bi o tome donosili zaključke mimo direktno-demokratski organizovanih tela“.
Nakon brojnih sastanaka sa Vladom Srbije, Univerzitet u Beogradu je konstatovao ispunjenje četvrtog studentskog zahteva. Ipak, studenti su istakli da ovo izjašnjavanje ne može biti smatrano legitimnim bez odluke studentskih plenuma. „Cenimo podršku proširenog rektorskog kolegijuma i napor uložen u ostvarivanje našeg četvrtog zahteva, ali konačna odluka o njegovom statusu ispunjenja nije na Univerzitetu“, naglasili su.
Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar studentskog pokreta, gde se različite grupe bore za legitimitet i pravo da predstavljaju interese studenata. Dok neki smatraju da su neformalne grupe poput anketne komisije potrebne za širenje glasova i ideja, drugi insistiraju na očuvanju struktura i procedura koje su već uspostavljene kroz plenume.
U ovom trenutku, studenti ostaju united u svojoj borbi za ispunjenje zahteva i očuvanje demokratskih principa unutar svog pokreta. Nastavljaju da se organizuju i mobilizuju, iako se suočavaju sa izazovima koji dolaze iz različitih pravaca.
Budućnost studentskog pokreta na Filozofskom fakultetu zavisi od sposobnosti studenata da se okupe oko zajedničkih ciljeva i da postignu konsenzus o tome kako dalje. U međuvremenu, plenum ostaje ključni igrač u definisanju strategije i ciljeva, a njihova odlučnost i hrabrost će biti ključni za dalji razvoj situacije.
Ova situacija takođe naglašava važnost komunikacije i međusobnog razumevanja među studentima, jer je samo kroz zajednički dijalog moguće doći do rešenja koja će zadovoljiti sve strane. U tom smislu, otvorena i transparentna komunikacija će biti od suštinskog značaja za buduće korake koje će studenti preduzeti.
