Istraživanje LABRIS-a pokazalo je da 40 odsto žena koje su u istopolnim partnerskim odnosima trpe nasilje, a najčešći oblik nasilja je psihičko. Zakonska zaštita žrtava u ovim zajednicama nije jasno definisana i zavisi od dobre volje socijalnih radnika, policajaca ili tužilaca.

U istraživanju je učestvovalo 96 ispitanica kroz onlajn anketu i 10 dubinskih intervjua. Programka koordinatorka za obrazovanje u LABRIS-u Aleksandra Gavrilović ističe da je nasilje u istopolnim odnosima prisutno kao i u heteroseksualnim, ali se o njemu ređe govori. Članice LGBT+ zajednice su manje zaštićene i podržane kada se nasilje dogodi, a neravnopravnost i društveno neprepoznavanje istopolnih partnerstava doprinosi tome da su problemi ovih zajednica manje vidljivi.

Nedostatak zakonskih okvira za zaštitu od porodičnog nasilja u istopolnim zajednicama znači da su žrtve prepuštene dobrim voljom službenika u institucijama. Autorica istraživanja Anđela Čeh ističe da svaka druga lezbejka trpi neki oblik nasilja u partnerskom odnosu, a često se radi o psihičkom nasilju kroz ucene kao što je „autovanje“.

Većina ispitanica nikada nije prijavila nasilje Centru za socijalni rad ili policiji. Advokatica Marjana Majstorović ističe da je prepoznavanje istopolnih zajednica kao bračnih partnera problem u slučajevima nasilja u homoseksualnim odnosima. Zakon o zaštiti od porodičnog nasilja ne jasno definiše primenjivost u istopolnim zajednicama.

Majstorović navodi da je vodila jedan slučaj gde je Centar za socijalni rad koristio odredbu zakona kako bi slučaj tretirao kao porodično nasilje. Porodični zakon u Srbiji ne prepoznaje istopolne zajednice kao bračne partnere, što ih čini nezaštićenim. Što se tiče zakonske zaštite poput zabrane prilaska, to zavisi od volje institucija da se tumače odredbe zakona na način koji bi omogućio zaštitu žrtvama partnerskog nasilja u istopolnim zajednicama.