Parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji održavaju se danas, a oni će odrediti sastav Donjeg doma, koji će dalje odrediti sledeću Vladu. Prema poslednjim istraživanjima, Laburistička stranka se očekuje da dođe na vlast s rekordnim brojem poslaničkih mesta, predviđa se osvajanje 484 od 650 mesta u parlamentu. Glasači u Velikoj Britaniji se nadaju povratku laburista na vlast posle 14 godina vladavine desničarskih konzervativaca.
Anketa kompanije „Survation“ objavljena u utorak predviđa da će Laburistička partija doći na vlast s rekordnim brojem poslaničkih mesta. Prema toj anketi, laburisti Kira Starmera osvojiće 484 od 650 mesta u parlamentu, što je daleko više od 418 koliko je osvojio bivši lider stranke Toni Bler u svojoj čuvenoj ubedljivoj pobedi 1997. godine. S druge strane, konzervativci premijera Rišija Sunaka, prema Survejšnu, mogli bi da osvoje samo 64 mesta, što bi bilo najmanje od osnivanja stranke 1834. godine.
Još nekoliko anketa je pokazalo da će Konzervativna partija osvojiti manje od 141 mesta koliko je obezbedila 1906. godine, što bi bio najgori rezultat od osnivanja stranke. Premijer Riši Sunak je glasao u Severnom Jorkširu zajedno sa suprugom Akšata Murti. Sunak je postao prvi Britanac indijskog porekla koji je postao premijer, a imao je 42 godine kad je postao premijer 2022. godine, postavši tako najmlađi nosilac te funkcije u novijoj istoriji. Lider Laburističke stranke je Kir Starmer, koji ima 61 godinu, a prethodno je bio na čelu Kraljevske tužilačke službe i direktor Javnog tužilaštva.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, politički mandat traje pet godina, a Sledeći izbori prema slovu zakona moraju da se održe do januara 2025. godine, budući da je Konzervativna stranka pobedila na poslednjim izborima u decembru 2019. godine. Velika Britanija je podeljena na 650 oblasti, koje se nazivaju izbornim jedinicama, a glasači u svakoj od ovih izbornih jedinica biraju po jednog poslanika za Dom komuna. Većina kandidata zastupa političku stranku, ali neki od njih nastupaju kao nezavisni kandidati, a kandidat sa najviše glasova postaje poslanik za tu oblast.
Po prebrojavanju glasova, kralj će zatražiti od lidera stranke sa najviše poslanika da postane premijer i napravi vladu. Ako nijedna stranka ne bude imala većinu poslanika, rezultat je blokirani ili zamrznuti parlament, u kojem slučaju najveća stranka bi mogla da formira koalicionu vladu sa još nekom strankom ili da funkcioniše kao manjinska vlada, računajući na glasove drugih stranaka da bi izglasavala zakone.
