Prošle godine u Srbiji je zabeležen značajan porast zaključenih finansijskih ugovora na daljinu, sa 323.899 ugovora, što predstavlja rast od čak 83,9 odsto u poređenju sa 2022. godinom, kada je zaključen 176.090 ugovora. Ove podatke je objavila Narodna banka Srbije (NBS), koja ističe da je ovakav trend nastavljen i u poređenju sa 2020. godinom, kada je na daljinu zaključeno samo 71.519 ugovora, što znači da je broj zaključenih ugovora porastao za 352,9 procenata.
Jedan od ključnih razloga za ovakav skok u broju ugovora na daljinu je jednostavnost i brzina procesa. Klijenti mogu da zaključe finansijske usluge bez potrebe da odlaze u banku, što značajno štedi vreme. Ugovori se mogu sklapati putem video-identifikacije korisnika ili drugim elektronskim metodama, što dodatno olakšava pristup finansijskim uslugama.
Narodna banka Srbije navodi da je primena video-identifikacije, koja se koristi kada korisnik prvi put ugovara korišćenje usluga banke, porasla za 142,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U 2023. godini, na ovaj način je zaključeno 37.427 ugovora, dok je u 2024. godini ostatak ugovora sklopljen drugim elektronskim putem, čiji udeo iznosi 72 odsto.
Analizirajući vrste finansijskih proizvoda, NBS je ustanovila da su građani tokom 2023. godine više koristili mogućnost ugovaranja na daljinu u odnosu na prethodne godine. Tako je otvoreno više platnih računa za 214,5 odsto, dozvoljeno prekoračenje je ugovoreno za 94,8 odsto, dok je štednja po viđenju i oročena štednja porasla za 81,7 procenata. Ovi podaci ukazuju na sve veću adaptaciju savremenih korisnika na digitalne finansijske usluge.
U svetlu ovih informacija, može se primetiti da su banke sve više prilagođene potrebama savremenih korisnika, koji su navikli na brze i efikasne digitalne usluge. Ovaj trend je dodatno ubrzan tokom pandemije COVID-19, kada su mnogi korisnici postali svesni prednosti online bankarstva i drugih digitalnih finansijskih rešenja.
Iz NBS takođe naglašavaju da su digitalne finansijske usluge u skladu sa globalnim trendovima, a Srbija je, prema njihovim rečima, na dobrom putu da postane deo digitalne revolucije u oblasti finansija. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti, te da će banke nastaviti da unapređuju svoje digitalne platforme i usluge kako bi zadovoljile rastuće zahteve svojih klijenata.
Ovakav razvoj događaja takođe može imati pozitivne efekte na ekonomiju Srbije, jer će povećana dostupnost finansijskih usluga omogućiti više građanima da učestvuju u ekonomskim aktivnostima, kao što su štednja, ulaganje i potrošnja. Na taj način, digitalizacija finansijskog sektora može doprineti jačanju ekonomskih kapaciteta zemlje.
Uz sve to, važno je napomenuti da će regulatori, poput Narodne banke Srbije, morati da nastave sa praćenjem ovog trenda kako bi obezbedili da digitalne finansijske usluge ostanu sigurne i transparentne za korisnike. Takođe, potrebna je i edukacija građana o prednostima i rizicima koji dolaze sa korišćenjem digitalnih finansijskih usluga, kako bi se izbegli potencijalni problemi i prevaranti.
U zaključku, Srbija se suočava sa značajnim promenama u načinu na koji građani sklapaju finansijske ugovore, a digitalizacija ovog procesa predstavlja korak napred ka modernijem i efikasnijem finansijskom sistemu. Očekuje se da će se ovakav trend nastaviti, sa sve većim brojem korisnika koji će se oslanjati na online platforme za svoje finansijske potrebe.
