Nakon što je Kosovo dobilo viznu liberalizaciju početkom ove godine, potražnja za ličnim dokumentima na Kosovu značajno je porasla. Prema podacima Agencije za civilnu registraciju, u prvih šest meseci ove godine oko 270.000 građana podnelo je zahtev za izdavanje pasoša, dok se blizu 130.000 drugih prijavilo za lične karte.

Dušan Radaković, direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, navodi da je posebno poraslo interesovanje Srba na severu Kosova za vađenje kosovskih dokumenata. Prema zvaničnim podacima, od početka godine, 3.200 ljudi iz srpske zajednice sa severa Kosova apliciralo je za i dobilo kosovski pasoš. Do sada, 105.000 Srba na Kosovu ima važeću kosovsku ličnu kartu, dok 75.000 poseduje kosovski pasoš.

Na konferenciji projekta „Izvan granica – promovisanje razumevanja i svesti o bezviznom režimu za Kosovo“, održanoj krajem prošle nedelje, istaknuto je da Srbi nisu dovoljno informisani o viznoj liberalizaciji i kako je mogu iskoristiti. Takođe, iako je prošlo sedam meseci od početka vizne liberalizacije, još uvek postoje brojne dileme u vezi sa putovanjem u inostranstvo, uključujući i putovanje preko teritorije Srbije sa kosovskim pasošem.

Direktor Kosovske fondacije za civilno društvo, Tauljant Hodža, podsjetio je da je Kosovo bilo jedino u Evropi bez bezviznog režima do početka ove godine, te da su obični građani najviše ispaštali zbog toga. Iako je potražnja za kosovskim pasošem porasla, još uvek nema preciznih podataka o uticaju vizne liberalizacije na migracije unutar srpske zajednice.

Kosovo je dobilo viznu liberalizaciju 1. januara ove godine, a od tada je sa Prištinskog aerodroma obavljeno oko 600 letova, na kojima je putovalo oko 80.000 građana. Ipak, boravak u zemljama Šengena ne može trajati duže od 90 dana u periodu od šest meseci, a građani nemaju pravo na rad i školovanje u zemljama EU bez odgovarajućih viza.