Rizici po bezbednost Švedske su se značajno povećali tokom protekle godine zbog jačanja vojnih kapaciteta Rusije usled rata u Ukrajini. To su saopštili iz švedske obaveštajne i bezbednosne službe (MUST). Prema njihovim procenama, Rusija predstavlja jasnu i neposrednu vojnu pretnju za Švedsku, iako su ruske snage većinom angažovane u ratu u Ukrajini.
Nakon što je Rusija invazirala Ukrajinu, Švedska je 2022. godine podnela zahtev za članstvo u NATO, napuštajući svoj dugogodišnji status vojne neutralnosti. U nadi da će proces priključenja NATO biti okončan u bliskoj budućnosti, u toj zemlji se nadaju da će time osigurati svoju bezbednost i zaštititi se od mogućih pretnji sa istoka.
Bezbednosni rizici za Švedsku su postali ozbiljniji iz više razloga. Sa jedne strane, Rusija je pokazala agresivnije ponašanje u međunarodnim odnosima, posebno u odnosu na susedne zemlje. Sa druge strane, švedska obaveštajna i bezbednosna služba primećuje jačanje ruskih vojnih kapaciteta, što direktno utiče na bezbednost Švedske i regionalnih partnera.
Osim toga, napetosti između Rusije i NATO-a su takođe doprinele rizicima po bezbednost Švedske. Uvođenje dodatnih vojnih snaga u regionu, kao odgovor na rusko ponašanje, povećalo je napetost i nestabilnost, što direktno utiče na bezbednost Švedske i njenih građana.
U tom kontekstu, švedska odluka o podnošenju zahteva za članstvo u NATO se može razumeti kao korak ka jačanju sopstvene bezbednosti i odbrambene sposobnosti. Članstvo u NATO bi Švedskoj omogućilo pristup kolektivnoj odbrani, kao i podršku i solidarnost sa ostalim članicama u slučaju pretnje po bezbednost. Takođe bi omogućilo veću vojnu saradnju i razmenu informacija sa saveznicima, što bi dodatno ojačalo bezbednost zemlje.
Međutim, članstvo u NATO takođe nosi sa sobom određene izazove i dileme za Švedsku. Pre svega, to bi moglo da izazove negativne reakcije Rusije, koja već pokazuje agresivne tendencije prema zemljama koje se pridružuju NATO-u. S druge strane, postavlja se pitanje kako bi članstvo uticalo na odnose sa ostalim državama, posebno sa onima koje nisu deo NATO-a.
Ipak, švedska vlada smatra da je članstvo u NATO-u najbolji način da se osigura bezbednost zemlje u kontekstu povećanih bezbednosnih rizika. U bliskoj budućnosti, očekuje se da će se odluka o priključenju NATO-u naći na dnevnom redu švedskog parlamenta, a zvaničnici iznose optimistične prognoze o ishodu glasanja.
U međuvremenu, švedske vlasti preduzimaju dodatne mere za jačanje odbrane zemlje. Povećavaju se troškovi za vojsku i investicije u vojnu opremu, kako bi se osigurala spremnost i efikasnost u odbrani zemlje od mogućih pretnji. Takođe se nastoji jačati saradnja sa regionalnim partnerima i saveznicima, kako bi se povećala bezbednost i stabilnost u regionu.
U zaključku, bezbednosni rizici za Švedsku su se povećali zbog jačanja vojnih kapaciteta Rusije i napetosti sa NATO-om. Odluka o podnošenju zahteva za članstvo u NATO-u predstavlja važan korak ka jačanju bezbednosti zemlje, ali nosi sa sobom i određene izazove i dileme. U svakom slučaju, očekuje se da će švedske vlasti preduzeti sve neophodne korake kako bi osigurale bezbednost i zaštitile interese zemlje u kontekstu promenjene bezbednosne situacije.
