Put Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji je otvoren, ali Srbija će se suočiti s izazovima na tom putu do 2030. godine, smatraju stručnjaci. Na panelu o proširenju EU i Zapadnog Balkana održanom na Kopaoniku, američki ambasador Kristofer Hil izrazio je podršku Srbiji, ali istakao potrebu za jasnim opredeljenjem i bržim napretkom u reformama. Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre naglasio je da je proširenje EU prioritet zbog geopolitičkih razloga, ali i da će Srbija morati da se suoči s mnogim izazovima, uključujući vladavinu prava, normalizaciju odnosa s Kosovom i usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da Srbija neće ući u EU bez značajnih unutrašnjih promena. Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević istakla je da se proces evropskih integracija Zapadnog Balkana odvija sporije nego što je to bilo u srednjoj Evropi, dok je predstavnik Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara istakao potrebu za povećanjem ekonomske produktivnosti radi boljeg prosperiteta zemlje. Ulazak u EU bi značio dodatni rast ekonomije i investicija, što bi imalo pozitivan uticaj na stanje stanovništva u regionu.