Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, izjavila je da kretanje evra prema američkom dolaru na međunarodnom tržištu ne utiče direktno na kurs dinara prema evru, koji je referentna valuta na domaćem deviznom tržištu. U razgovoru za RTS, Tabaković je objasnila da se kurs dinara prema evru formira na osnovu ponude i tražnje za evrom na domaćem tržištu, a ne zavisi od međunarodnih odnosa između evra i dolara.
Prema njenim rečima, zvanični srednji kurs dinara prema evru, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, zasniva se na podacima o transakcijama na međubankarskom deviznom tržištu. Ova ponuda i tražnja potiču od domaćih klijenata, fizičkih i pravnih lica, banaka koje posluju u Srbiji, kao i stranih finansijskih institucija. Takođe je naglasila da, iako odnos evra i dolara ne utiče direktno na kurs dinara prema evru, može imati uticaj na zvanični srednji kurs dinara prema američkom dolaru.
Tabaković je ukazala na to da međunarodna kretanja, uključujući geopolitičke krize i odluke centralnih banaka, mogu uticati na domaće tržište deviza, ali je naglasila da Narodna banka Srbije može reagovati na ovakve promene kako bi održala stabilnost deviznog kursa. Ova stabilnost je ključna za očuvanje cenovne, finansijske i makroekonomske stabilnosti u zemlji.
U razgovoru je takođe spomenula pojam „čipflacija“, koja se odnosi na fenomen gde cene jeftinijih brendova rastu brže od skupljih u vremenima pojačanih inflatornih pritisaka. Ova pojava je primećena i u Srbiji, gde su cene jeftinijih proizvoda iz kategorije prerađene hrane i pića, mlečnih proizvoda, mesnih prerađevina i drugih, beležile brži rast u poslednjih nekoliko godina. Tabaković je naglasila da su ključni razlozi za ovo niska cenovna elastičnost tražnje za hranom i zamena skupljih brendova jeftinijim tokom inflacije.
Ovaj fenomen ima socijalne posledice, jer najviše pogađa potrošače sa nižim prihodima. Takođe, rast cena hrane izazvan „čipflacijom“ može stvoriti utisak među građanima da je inflacija veća od zvaničnih podataka, što može povećati inflacione očekivanja i dodatno podsticati inflaciju.
Na pitanje o mogućem uticaju protesta studenata na ekonomski rast, Tabaković je istakla da trenutni efekti protesta nisu uključeni u osnovne projekte NBS za procenu rasta BDP-a. Međutim, ukazala je na mogućnost da protesti mogu odložiti određene investicije i potrošnju, što bi moglo usporiti ekonomski rast. Dodala je da za sada nema većih zastoja u industrijskoj proizvodnji i da se aktivnost u uslužnim sektorima nastavlja.
Guvernerka je napomenula da će efekti protesta na BDP zavisiti od njihove dužine. S obzirom na to da je godina tek počela, postoji mogućnost da se investiciona aktivnost ubrza kako godina odmiče i da se nadoknadi smanjena aktivnost iz početka godine.
Ove izjave guvernerke Tabaković ukazuju na kompleksnost ekonomskih situacija u Srbiji i izazove sa kojima se suočava domaće tržište. Stabilnost deviznog kursa, inflacija i uticaji međunarodnih kretanja ključevi su faktori koji mogu oblikovati ekonomsku budućnost Srbije. Narodna banka Srbije ostaje posvećena očuvanju makroekonomske stabilnosti i reagovanju na promene na domaćem i međunarodnom tržištu, kako bi obezbedila stabilnost i rast ekonomije u ovim izazovnim vremenima.
