U prošlosti je u Persijskom carstvu postojao genijalni sistem za pravljenje i skladištenje leda poznat kao jakčal ili „ledena jama“. Ovaj sistem je omogućavao drevnim Persijancima da sačuvaju led prikupljen zimi, kako bi uživali u rashlađenim pićima i sladoledu tokom cele godine, čak i u vrelini letnjih meseci. Jakčal je bio izgrađen od specijalnog materijala poznatog kao sarooj, koji je imao odlične izolacione karakteristike. Ovaj materijal je omogućavao da unutrašnjost jakčala ostane hladna čak i kada su temperature napolju bile veoma visoke.

Sistem je funkcionisao zahvaljujući podzemnoj komori gde se led skladištio, i otvorima na vrhu kupole koji su omogućavali ventilaciju, zadržavajući hladan vazduh unutra. Led je prikupljan zimi sa planina ili je pravljen u posebnim bazenima tokom hladnih noći, a zatim pažljivo skladišten u jakčalu, gde je mogao da se čuva mesecima. Persijanci su koristili led za pripremu osvežavajućih poslastica poput sladoleda i rashlađenih napitaka. Pripremali su sladoled kombinovanjem leda sa šafranom, voćnim pireom, i ružinom vodicom, stvarajući poslasticu koja je bila izuzetno cenjena na dvorovima širom Persije.

Zimi, voda se sakupljala iz reka ili od topljenja snega na planinama i usmeravala ka jakčalu putem kanala. Voda je bila raspoređena u malim bazenima unutar trezora, gde se tokom noći smrzavala zbog niskih temperatura pustinje. Kada bi se voda pretvorila u led, isečena je u blokove i skladištena u najnižem delu jakčala, gde je temperatura bila najniža i gde je led mogao ostati zamrznut mesecima. Jakčal nije bio samo funkcionalan, već i izvanredno efikasan primer održive arhitekture. Danas, ovi drevni objekti predstavljaju fascinantan uvid u domišljatost i inovacije antičkog sveta.