Od ekološke naknade na plastične kese, budžet Crne Gore je za samo četiri meseca dobio više od 300.000 evra, dok je u istom periodu prodato više od 10 miliona plastičnih kesa. Ove podatke je saopštila Agencija za zaštitu životne sredine, koja takođe ističe da je upotreba plastičnih kesa u opadanju. Potvrdu ovog trenda pružaju analize preduzeća „Deponija“ iz Podgorice.
Ekološki aktivista Vuk Vujisić smatra da bi potpuna zabrana plastičnih kesa bila efikasnije rešenje u borbi protiv zagađenja mikroplastikom. On je za Radio Crne Gore izjavio da bi efekat bio još veći kada bi Crna Gora sledila primere zemalja Evropske unije, gde su plastične kese znatno skuplje ili potpuno zabranjene. Prema njegovim rečima, građani bi se brže prilagodili korišćenju višekratnih materijala, što bi dodatno smanjilo zagađenje.
Zakon o upravljanju otpadom, koji je na snazi od oktobra prošle godine, nalaže da trgovci plaćaju ekološku naknadu za plastične kese deblje od 50 mikrona. U periodu od oktobra do kraja februara, Agencija za zaštitu životne sredine obradila je 475 prijava, a prodavci su prijavili puštanje u promet ukupno 10 miliona kesa. Aleksandra Lazović iz Agencije precizirala je finansijske efekte ovog zakona, navodeći da je od 1. oktobra do 27. februara 2025. godine, u budžet Crne Gore uplaćeno 301.279 evra od ekološke takse na plastične kese. Ova sredstva se preusmeravaju Eko fondu, a koriste se isključivo za projekte podizanja svesti o štetnosti plastičnih kesa po životnu sredinu.
Analiza otpada koju je sprovela „Deponija“ u decembru pokazala je da plastične kese sada čine 2,62% ukupnog otpada, što je značajno manje u odnosu na prethodnu godinu, kada je taj procenat bio blizu 8%. Novi podaci biće dostupni nakon prolećne analize. Lazović je naglasila da, iako se upotreba plastičnih kesa smanjuje, potrebno je još vremena da se u potpunosti promeni svest građana o njihovoj štetnosti.
Sprovođenje zakona nadgleda Tržišna inspekcija, koja je u poslednjih pet meseci podnela osam prekršajnih naloga u ukupnoj vrednosti od 8.000 evra, sankcionišući trgovce koji nisu poštovali propise. Iako su prvi rezultati primene zakona već vidljivi, postavlja se pitanje da li je ograničenje upotrebe dovoljno. Da li bi Crna Gora, poput nekih evropskih zemalja, trebalo da uvede potpunu zabranu plastičnih kesa kako bi se efikasnije zaštitila životna sredina?
Ova tema se sve više postavlja u javnosti, s obzirom na globalne napore u borbi protiv zagađenja plastikom. U mnogim zemljama, zakoni o plastičnim kesama su postali strožiji, a javnost je sve više svesna problema zagađenja. U Crnoj Gori, ekološke inicijative se polako šire, ali aktivisti kao što je Vujisić smatraju da je potrebno učiniti još više kako bi se postigla stvarna promena.
Kao odgovor na sve veću zabrinutost građana i aktivista, vlasti su počele da preispituju trenutne mere i razmatraju dodatne korake. U tom smislu, predlozi o potpunoj zabrani plastičnih kesa dobijaju sve više podrške, kako od strane javnosti, tako i od ekoloških organizacija. Na kraju, očigledno je da je Crna Gora na putu ka smanjenju korišćenja plastičnih kesa, ali ostaje da se vidi da li će se u narednim mesecima preći na još drastičnije mere.
S obzirom na sve navedeno, očigledno je da svesnost o problemu plastičnog zagađenja raste, a sa njom i potreba za bržim i efikasnijim rešenjima koja će pomoći u očuvanju životne sredine.
