Kolona od više stotina taksista iz Beograda stigla je u Kragujevac kako bi besplatno prevezla studente koji su u ovaj grad došli peške zbog protesta pod nazivom „Sretnimo se na Sretenje“. Ova akcija je izazvala veliku pažnju javnosti i pokazala solidarnost među taksistima iz različitih gradova Srbije.
Pozivu beogradskih taksista da se pridruže akciji besplatnog prevoza odazvali su se i taksisti iz Niša, Novog Pazara, Kruševca, Kraljeva, Valjeva, Pančeva i domaćina Kragujevca. Ova široka podrška ukazuje na to koliko je važno zajedništvo i međusobna pomoć među vozačima, posebno u ovim teškim vremenima kada su studenti odlučili da se bore za svoja prava.
Protest „Sretnimo se na Sretenje“ održan je u Kragujevcu sa ciljem da se skrene pažnja na probleme sa kojima se suočavaju studenti, ali i na šire društvene i političke probleme. Tokom protesta, koji je trajao 15 sati, blokiran je Lepenički bulevar, a studenti su dobili podršku velikog broja okupljenih građana. Na kraju protesta, u ponoć, odana je petnaestominutna pošta onima koji su stradali u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, čime je završena ova značajna manifestacija.
Studenti su tokom protesta pročitali pismo u kojem su izložili svoje zahteve, koji se odnose na brže i transparentnije rad institucija. Ova poruka je naišla na odobravanje prisutnih, koji su se solidarizovali sa studentima i izrazili podršku njihovim zahtevima. Ulice Kragujevca su pre završetka skupa očišćene, što je dodatno pokazalo zajedništvo i volju građana da se bore za bolje uslove života i rada.
Naredni protest je najavljen za 1. mart, kada se očekuje okupljanje studenata u Nišu. Ova serija protesta ukazuje na sve veću frustraciju među studentima i mladima u Srbiji, koji se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske teškoće, nezaposlenost i nedostatak mogućnosti za napredovanje.
Solidarnost taksista i podrška građana tokom protesta osvetljava važnost zajedničke borbe za prava i pravdu. Taksisti su na ovaj način pokazali da su uz studente i da su spremni da se bore protiv nepravde, što može poslužiti kao inspiracija za druge grupe koje se suočavaju sa sličnim problemima.
Protesti su takođe osvetlili širu sliku društvenih problema u Srbiji, uključujući neefikasnost institucija, korupciju i nedostatak transparentnosti u radu vlasti. Studenti, kao i mnogi drugi građani, traže odgovore i rešenja koja će im omogućiti bolji život i budućnost.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se protesti održavaju u mirnom tonu, bez incidenata, što govori o civilizovanosti organizatora i učesnika. Ova vrsta aktivizma može doneti promene i podići svest o važnim pitanjima koja pogađaju mlade ljude u Srbiji.
Na kraju, možemo primetiti da se kroz ove proteste stvara platforma za dijalog između mladih i vlasti, što može dovesti do pozitivnih promena u društvu. S obzirom na sve veće nezadovoljstvo i zahteve za promenama, ovi događaji će verovatno biti samo početak daljnjih akcija i okupljanja u cilju ostvarivanja prava i boljih uslova za život i rad.
