Tanja Prohaska, žena sa trostrukim diplomama, nije se zaustavila na postignućima u akademskom svetu. Umesto toga, odlučila se za život na selu i proizvodnju mleka sa svojom porodicom u mirnom Orlovatu.

Sa završenim osnovnim i master studijama na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu, Tanja je stekla i stipendiju Ministarstva inostranih poslova Italije, gde je devet meseci provela u Bolonji. No, njen put nije bio ograničen na gradsku svakodnevicu, jer je poslednje studije koje je završila bile iz oblasti poljoprivrede.

Pre 13 godina, Tanja se sa suprugom preselila u Orlovat, gde se posvetila mlečnom govedarstvu. Njena odluka da se bavi poljoprivredom pokazala se kao korak ka ostvarenju sna o ruralnom životu.

„Završila sam tri fakulteta, ali je poljoprivreda ono što nas je zaista inspirisalo da ostanemo na selu i nastavimo posao koji su započeli suprugovi roditelji,“ izjavila je Tanja.

Kako ističe, situacija je malo bolja u ovom bitnom poslu, ali i da je dalje teška, kao i da znače u velikoj meri subvencije, kako bi se pokrili troškovi veterinara i nege životinja.

„Teško je, bez obzira što se država trudi da poveća davanja za stočare, i dalje je jako teško. Veoma mali broj ljudi se odlučuje da postane stočar. Mali stočari su svi davno napustili to zanimanje. Subencije su skočile sa 25 na 40.000 dinara, po uslovnom grlu to je dosta novca. Većina tog novca ode na veterinare i samu stoku,“ rekla je, ali istakla i da je skočila cena krava, te da kvalitetna grla ne mogu da se kupe ispod 2.000 do 2.500 evra.

„Na imanju mi imamo 45 muznih krava i još do 25 grla imamo junica, mladih do godinu dana, steonih i tako…,“ rekla je, dodajući da na dnevnom nivou oko 22-23 litre daje svaka krava, te da mleko predaju u pančevačku mlekaru. Trenutna cena mleka je od 55 do 60 dinara, zavisi od meseca do meseca, kao i količine mleka koju predaju. Subvencija je povećana sa 10 na 19 dinara, tako da i tu negde vidimo svoju matematiku.

Što se ishrane krava tiče, rekla je da trenutno imaju raznoliku ishranu.

„Repin rezanac, prekrupe, stočnog brašna, deteline kao habastu hranu, a popodne dobijaju siložni kukuruz, isto prekrupu, stočno brašno i na kraju detelina – rekla je i istakla da je vrlo važna i mlečna mast. One smanjuju količinu mlečne masti kad idu na polja, na ispašu, a trenutno je količina mlečne masti povećana. Recimo da imaju od 4 do 4,5 odsto mlečne masti, a neke i 5 odsto.

Ova porodica vodi računa o svim životinjama na imanju, a najmlađi član je petogodišnja devojčica, koja je istakla da voli životinje i da pomaže svojim roditeljima u održavanju životinja. Takođe, rekla je da joj je lep život na selu, javlja TV Santos.