Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će od ponoći po lokalnom vremenu na snagu stupiti nova „uzvratna carina“, koja uključuje carinu od 25% na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje. Tokom obraćanja, Tramp je istakao da će potpisati izvršnu naredbu koja će omogućiti primenu ovih carina, naglašavajući da će 2. april 2025. godine „zauvek ostati zapamćen kao dan kad se američka industrija ponovo rodila“.
Tramp je izrazio zabrinutost zbog dugotrajnih ekonomskih nejednakosti i istakao da su „decenijama“ Sjedinjene Američke Države bile izložene pljački od strane drugih zemalja, kako bliskih, tako i dalekih, uključujući saveznike i neprijatelje. On je naglasio da je cilj ovih carina vraćanje radnih mesta i fabrika u SAD, što je deo njegove šire strategije za revitalizaciju američke industrije.
„Zemlje koje su se prema nama loše ophodile moraće da računaju sa totalnim, uključujući ne-novčane barijere,“ rekao je Tramp, ukazujući na mogućnost uvođenja dodatnih trgovinskih restrikcija prema zemljama koje smatra odgovornima za trenutnu situaciju. Tramp je posebno istakao zemlje poput Kine, Brazila, Indije i članica Evropske unije, koje bi mogle biti pogođene ovim merama.
Pored automobile, Tramp je već prethodno najavio dodatne carine od 20% na sav kineski uvoz, kao i carinu od 25% na uvoz čelika i aluminijuma. Takođe, postoji i carina od 10% na uvoz energije iz Kanade, što dodatno signalizira Trampovu odlučnost da zaštiti domaću proizvodnju i smanji zavisnost od stranih izvora.
Ove mere dolaze usred rastućih tenzija između SAD-a i drugih zemalja, posebno u vezi sa trgovinskim odnosima. Tramp je jasno stavio do znanja da će trgovinska politika njegovog administracije biti usmerena ka očuvanju i jačanju američke industrije, a ne ka globalizaciji koja, kako je rekao, samo koristi stranim zemljama na račun američkih radnika.
Reakcije na Trampovu najavu bile su pomešane. Dok neki ekonomisti podržavaju ovakve mere kao način za zaštitu domaće ekonomije, drugi upozoravaju da bi mogle dovesti do povećanja cena za potrošače i uzrokovati trgovinske ratove. Kritičari tvrde da bi uzvratne carine mogle izazvati lančanu reakciju u međunarodnoj trgovini, što bi moglo imati negativne posledice po globalnu ekonomiju.
Trampova administracija se već suočila sa kritikama zbog prethodnih trgovinskih ratova, a mnogi analitičari sumnjaju da će ove nove carine doneti željene rezultate. Istraživanja pokazuju da su prethodne carine već uticale na povećanje troškova za domaće preduzeće i potrošače, što će verovatno biti slučaj i sa novim merama.
U svetlu ovih najava, mnogi se pitaju kako će reagovati druge zemlje na ove nove carine. Prema rečima nekih analitičara, zemlje koje su pogođene ovim merama mogle bi odgovoriti uzvratnim carinama ili drugim trgovinskim barijerama, što bi moglo dodatno eskalirati trgovinske tenzije.
Tramp je, međutim, ostao čvrst u svojoj odluci, poručujući da je cilj ovih mjera obnova američkog ekonomskog suvereniteta i zaštita domaćih radnih mesta, a ne izazivanje sukoba sa drugim zemljama. Tokom sledećih nedelja i meseci, biće zanimljivo posmatrati kako će se situacija razvijati i kakve će posledice ove trgovinske politike imati na globalnu ekonomiju.
