Tokom izbora koji su održani 17. decembra, Ministarstvu unutrašnjih poslova prijavljeno je ukupno 344 slučaja, od kojih su 18 kvalifikovana kao krivična dela. Policijska uprava za grad Beograd podnela je dve krivične prijave protiv dve osobe zbog nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu, kao i krivičnu prijavu protiv još jedne osobe za tešku krađu. U Kragujevcu je podneta krivična prijava protiv jedne osobe zbog nasilničkog ponašanja, kao i krivična prijava protiv još jedne osobe zbog uništavanja dokumenata o glasanju. U Leskovcu, policija je podnela krivičnu prijavu protiv jedne osobe zbog uništavanja dokumenata o glasanju, dok je u Kraljevu podneta krivična prijava zbog iznošenja ličnih i porodičnih prilika protiv jedne osobe, kao i krivična prijava zbog uništenja i oštećenja tuđe stvari protiv dve osobe.
Policija u Nišu podnela je krivičnu prijavu zbog davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem, dok je u Novom Sadu podnela krivičnu prijavu protiv tri osobe zbog ugrožavanja sigurnosti, kao i jednu krivičnu prijavu zbog uništenja i oštećenja tuđe stvari. Neki drugi gradovi su takođe imali slične slučajeve prijava i krivičnih prijava vezanih za izborni dan.
Također, protiv 10 osoba podnete su prekršajne prijave, uključujući prekršaje poput vređanja, vršenja nasilja, pretnje ili tuče, svađa, vike i buke na javnom mestu, itd. Tokom održavanja ovih izbora, prijavljeno je i evidentirano manje događaja nego tokom održanih izbora 3. aprila 2022. godine, navodi se u saopštenju MUP-a. U 158 slučajeva, nadležna tužilaštva su naložila dostavljanje izveštaja o prijavljenim događajima.
Izborno nasilje je ozbiljan problem koji zahtijeva pažnju i reakciju nadležnih institucija. Izborno nasilje može imati ozbiljne posledice po društvo i demokratski proces, a svi prijavljeni slučajevi trebaju biti adekvatno istraženi i procesuirani. Zato je važno da policija i tužilaštvo promptno reaguju na sve prijavljene slučajeve izbornog nasilja kako bi se ojačala vladavina prava i osigurala fer i slobodna izborna atmosfera.
U Srbiji postoji zakonodavni okvir koji zabranjuje nasilje i druge oblike nezakonitih aktivnosti tokom izbornog procesa. Međutim, sprovođenje ovih zakona može biti izazovno, posebno kada je reč o politički motivisanim slučajevima. Zbog toga je važno da se pravosudni sistem osnaži i da se imenuju specijalizovana tela koja će se baviti izbornim nasiljem. Osim toga, važno je i edukovati građane o njihovim pravima i obavezama u izbornom procesu, kao i o mehanizmima za prijavljivanje nepravilnosti i nasilja.
Pored toga, važno je da političke stranke i lideri preuzmu odgovornost za stvaranje mirne i demokratske izborne atmosfere. To uključuje osudu nasilja i pretnji, kao i promociju tolerancije i uvažavanja različitih političkih stavova. Takođe, važno je da mediji izveštavaju objektivno o izbornoj kampanji i da pruže prostor za različite političke stavove, bez pristrasnosti i senzacionalizma. Samo zajedničkim naporima svih aktera društva možemo osigurati poštovanje demokratskih principa i vladavinu prava u izbornom procesu.
Izborni proces treba da bude prilika za građane da mirno i slobodno izraze svoju političku volju, a ne poligon za nasilje i nezakonite aktivnosti. Zato je važno da institucije reaguju brzo i efikasno na sve oblike izbornih nepravilnosti i nasilja, kako bi se osigurala integritet izbornog procesa i legitimitet izabranih predstavnika. Samo u demokratskom i mirnom okruženju mogu se ostvariti pravi politički i društveni napredak, te zato je važno da se izborno nasilje tretira kao ozbiljan problem i da se preduzmu adekvatni koraci za njegovo suzbijanje.
