Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u prvih 50 dana svog mandata spomenuo je ime svog prethodnika Džozefa Bajdena najmanje 316 puta, prema analizi „Njujork tajmsa“. Ova brojka sugeriše da je Tramp često koristio Bajdenovo ime u negativnom kontekstu, što ukazuje na njegovu strategiju usmerenu ka kritici bivšeg predsednika.
U istom periodu, Tramp je više puta pominjao Bajdena nego Ukrajinu, koju je spomenuo 237 puta, ili Izrael, koji je bio na njegovom radaru 62 puta. Ipak, najčešće korišćena reč tokom tih 50 dana bila je „carine“, koju je Tramp izgovorio čak 407 puta. Ova analiza pokazuje da je Tramp, u proseku, pominjao Bajdenovo ime 6,32 puta dnevno, što ukazuje na njegovu opredeljenost da se bavi pitanjima koja uključuju njegovog prethodnika.
Trampova retorika u vezi sa Bajdenom često se fokusira na različite aspekte Bajdenovih politika, posebno u vezi sa ekonomijom i trgovinom. Naime, Tramp je često kritikovao Bajdenovu administraciju zbog navodnog slabljenja američke ekonomije i povećanja poreza, što je često iznosio kao argument protiv Bajdenovih politika. Ovaj pristup može se smatrati delom šire strategije Trampovog političkog brenda, koji se oslanja na oštro kritiziranje protivnika.
Osim toga, Trampova upotreba imena Džozefa Bajdena može se posmatrati kao pokušaj da se održi relevantnost u političkom diskursu, posebno s obzirom na to da su se tokom njegovog mandata pojavili mnogi izazovi, kako unutrašnji, tako i spoljašnji. Ova taktika može pomoći u mobilizaciji njegovih pristalica i održavanju fokusa na njegovu vladavinu, čak i kada se bavi pitanjima koja su odvojena od Bajdenovih politika.
Neki analitičari smatraju da ovakva retorika može stvoriti podeljenost među Amerikancima, posebno u vreme kada je potrebno jedinstvo u suočavanju sa globalnim izazovima, poput pandemije COVID-19 i ekonomskih problema. Trampova strategija može biti rizična, jer prekomerno fokusiranje na negativnosti može dovesti do otuđenja birača koji traže pozitivne vizije i rešenja.
Izvori bliski Trampu naglašavaju da je njegov cilj da ostane aktivan u političkom diskursu i da se pozicionira kao vođa republikanaca uoči narednih izbora. Oni smatraju da je kritika Bajdena ključna za mobilizaciju baze i da će to biti centralna tema njegovih nastupa u budućnosti. Očekuje se da će Tramp nastaviti da koristi ovaj pristup kako bi zadržao pažnju medija i birača.
S druge strane, Bajdenova administracija reaguje na Trampove napade tako što se fokusira na ostvarene rezultate i pokušava da predstavi pozitivne promene koje su se dogodile od njegovog preuzimanja vlasti. Ovo uključuje naglašavanje ekonomskog oporavka, napretka u borbi protiv pandemije i drugih ključnih politika koje su od koristi građanima.
U svakom slučaju, Trampovo često pominjanje Bajdena ukazuje na to da je politička scena u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje pod uticajem ličnih rivalstava i polarizacije. Kako se budu približavali sledeći izbori, očekuje se da će ovaj trend nastaviti, a analitičari će pažljivo pratiti kako će se ova retorika odraziti na birače i političke strategije obe strane. Trampovo pominjanje Bajdena može biti više od puke kritike – to može biti deo šire strategije za osvajanje političke dominacije u narednim godinama.
