Administracija američkog predsednika Donalda Trampa odlučila je da pauzira mirovni plan za Ukrajinu kako bi Evropi omogućila prostor za pregovore, izveštava britanski Telegraf. Ova odluka dolazi usred sve veće napetosti i sukoba između Ukrajine i Rusije, koji traju skoro tri godine.
Američki izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, Kit Kelog, obavestio je evropske diplomate da će pre finalizacije plana o okončanju rata održati pojedinačne razgovore sa saveznicima iz NATO-a. Kelog je naglasio važnost uključivanja mišljenja evropskih zemalja u oblikovanju bilo kakvog mirovnog sporazuma i kako bi vlade mogle doprineti tom procesu. U predstojećim pregovorima, planira da se sastane sa „premijerima i predsednicima“ iz zemalja članica NATO-a, a elemente mirovnog plana predstaviće na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja se održava ovog vikenda.
Prema informacijama iz Telegrafa, plan podrazumeva ponudu stalne vojne podrške Kijevu u zamenu za pristup ukrajinskim resursima retkim zemnim metalima. Ova strategija ukazuje na američku nameru da ojača poziciju Ukrajine u pregovorima sa Rusijom, čime bi se potencijalno postigao održiviji sporazum.
Kelog je tokom razgovora sa evropskim predstavnicima pružio uveravanja da Vašington želi da ojača ruku Ukrajine u svim budućim pregovorima sa Rusijom. Međutim, ranije informacije sugerišu da će Trampov izaslanik na međunarodnom skupu u Minhenu predstaviti ceo plan, što je kasnije negirao.
Tramp je, nakon što je stupio na dužnost 20. januara, izjavio da će okončati rat između Ukrajine i Rusije u roku od 24 sata. Taj ambiciozni plan, međutim, nije se ostvario, a Kelog je dobio 100 dana da posreduje u mirovnom sporazumu nakon što je postao Trampov specijalni predstavnik za Ukrajinu. S obzirom na to da je zakazivanje sastanaka sa liderima iz 31 druge zemlje članice NATO-a u toku, postoji zabrinutost da bi to moglo dodatno odložiti proces.
Telegraf takođe ukazuje na „šumove u komunikaciji“ između Trampa i Keloga, koji nije bio obavešten o zakazanim razgovorima između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Kelog je otkrio da je za to saznao tokom sastanka sa evropskim zvaničnicima, što je izazvalo sumnju u njegov uticaj na Trampa i kompetencije za posredovanje u konačnom dogovoru.
U međuvremenu, očigledno je da do odlaganja mirovnih pregovora dolazi u trenutku kada je Rusija signalizovala da su pregovori sa SAD takođe u zastoju. Moskva je sugerisala da tek treba da primi bilo kakvu ponudu koja bi je ubedila da se vrati za pregovarački sto. Ova situacija dodatno komplikuje već napet odnos između Zapada i Rusije, dok se Ukrajina suočava s teškim izazovima na bojištu.
U svetlu ovih dešavanja, međunarodna zajednica i dalje prati situaciju, nadajući se da će se pronaći rešenje koje će omogućiti trajni mir i stabilnost u regionu. Održivost budućih pregovora zavisiće od sposobnosti svih strana da postignu kompromis i prevaziđu trenutne razlike. S obzirom na razmere sukoba i njegov uticaj na globalnu politiku, mirovni proces u Ukrajini ostaje jedan od ključnih izazova za međunarodnu zajednicu.
U narednim danima i nedeljama, pažnja će biti usmerena na Minhensku bezbednosnu konferenciju i na to kako će se razvijati situacija između SAD, Evrope, Ukrajine i Rusije. Očekuje se da će ta konferencija igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućih koraka ka mogućem rešenju sukoba.
