Optužbe predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa u vezi sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) izazvale su značajnu pažnju i na Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini. U ovoj zemlji se analiziraju podaci o utrošku stotina miliona dolara koje je USAID uložio, a državni ministar finansija je izrazio sumnju da je agencija bez traga potrošila blizu 250 miliona dolara u poslednjim godinama. Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, takođe je izneo optužbe prema određenim medijima, tvrdeći da su oni bili plaćeni strane agenture.
Dodik je u svojim izjavama kritikovao novinare i medijske kuće koje su, po njegovom mišljenju, deo „kriminalne hobotnice“ koja deluje protiv Republike Srpske. On je naveo da je, prema podacima koje je dobio, 40.000 ljudi u Bosni i Hercegovini primilo novčane naknade od USAID-a, od kojih je značajan broj primao te naknade redovno. „To je ozbiljan broj plaćenika, ja bih rekao i stranih agenata,“ rekao je Dodik, najavljujući da će policija preispitati sve operacije USAID-a u Republici Srpskoj.
Međutim, mediji iz Bosne i Hercegovine, koji su se našli na meti ovih optužbi, demantuju sve tvrdnje, ističući da nisu primili nikakva sredstva od USAID-a. Direktor EuroBlica, Milan Subotić, izrazio je očekivanje da će Dodik izjaviti izvinjenje zbog optužbi koje su iznete protiv novinara i medijskih kuća. On je dodao da su spremni da prihvate izvinjenje, ali da takva izjava još uvek nije stigla.
Pored toga, Dodik je nastavio da objavljuje optužbe na društvenim mrežama, što može dovesti do tužbe za klevetu. Advokat EuroBlica, Svetozar Bajić, je upozorio da imaju rok od tri meseca od dana objavljivanja za podnošenje tužbe. „Olako ljudi lepe etikete izdajnika,“ rekao je odgovorni urednik EuroBlica, Siniša Trkulja, pozivajući na odgovornost prilikom iznošenja ovakvih tvrdnji.
Novinari u Bosni i Hercegovini pozvali su medije iz Republike Srpske da podnesu kolektivnu tužbu protiv Milorada Dodika zbog klevete. Od kraja rata 1995. godine do danas, Sjedinjene Američke Države su u Bosnu i Hercegovinu uložile više od dve milijarde dolara, a američka ambasada je ranije objavila da je trećina tog novca, odnosno oko 640 miliona dolara, završila u Republici Srpskoj. Većina tih sredstava otišla je u javne budžete, dok je manje od 10% sredstava usmereno medijima i organizacijama civilnog društva.
U ovom kontekstu, posebno je zanimljivo da je Ričard Grenel na društvenim mrežama naveo da je od 2020. do 2024. godine USAID plasirao čak 402 miliona dolara u Bosnu i Hercegovinu. Državni ministar finansija Srđan Amidžić je, međutim, rekao da je USAID prijavio samo 155 miliona dolara, dok se trag za još 246 miliona dolara izgubio. Ove razlike u izveštavanju dodatno komplikuju situaciju i postavljaju pitanja o transparentnosti i odgovornosti USAID-a.
Sve ove optužbe i kontroverze ukazuju na duboku političku krizu i nesigurnost u Bosni i Hercegovini, gde se međunarodne agencije kao što je USAID često smatraju predmetom polemike. Dok jedni tvrde da je njihovo delovanje ključno za razvoj zemlje, drugi ih optužuju za mešanje u unutrašnje poslove i podršku određenim političkim snagama. Očekuje se da će se ova tema nastaviti razvijati, a dodatne analize i istraživanja će biti ključna za razumevanje uticaja međunarodnih donacija na političku i društvenu strukturu Bosne i Hercegovine.
