Predlog američkog predsednika Donalda Trampa da se uvedu carine od 25 procenata na uvoz iz Evropske unije mogao bi značajno da ugrozi privredni rast u srednjoj Evropi. Ovu informaciju je danas objavila američka analitička agencija S&P Global Ratings, koja je upozorila na potencijalne ekonomske posledice ovih mera.
Prema izveštaju S&P Global Ratings, iako je ekonomska izloženost centralne i istočne Evrope prema SAD-u ograničena, predloženim carinama bi se mogli pogoršati izgledi za rast u regionu, posebno zbog problema koji se javljaju u nemačkom automobilskom sektoru. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća za zemlje kao što su Češka, Mađarska, Slovačka, Slovenija i Rumunija, gde mašine i transportna oprema čine više od desetine ukupnog izvoza u Nemačku.
Srednjevropske zemlje Evropske unije se u velikoj meri oslanjaju na spoljnu trgovinu. Udeo spoljnotrgovinskih aktivnosti kreće se od 92 procenata u Slovačkoj do 39 procenata u Rumuniji, prema podacima Evrostata iz 2023. godine. Takva zavisnost od izvoza može dodatno usporiti oporavak zemalja u regionu, s obzirom na to da je ekonomski rast naglo prekinut usled porasta inflacije, koja je počela nakon izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine. Osim toga, slabosti glavnog trgovinskog partnera Nemačke dodatno otežavaju ekonomsku situaciju ovih zemalja.
Analitičari S&P Global ukazuju na to da bi pad kineske potražnje za nemačkim automobilima mogao imati značajniji uticaj na privredni rast u centralnoj Evropi od američkih carina. Naime, prodaja automobila kao što su Folksvagen, Mercedes i BMW u Kini čini oko trećine ukupnog izvoza tih kompanija, dok je udeo izvoza prema SAD-u znatno manji, odnosno između 10 i 15 procenata.
U kontekstu ovih ekonomskih izazova, Evropska komisija je takođe pokrenula disciplinski postupak protiv sedam članica EU zbog visokih fiskalnih deficita tokom prethodne godine. Među ovim zemljama su i Mađarska, Poljska, Slovačka i Rumunija, pri čemu Rumunija beleži najveći manjak među članicama Evropske unije.
U svetlu ovih informacija, ekonomski analitičari upozoravaju da bi carine i dalje mogle dodatno pogoršati već krhku situaciju u srednjoj Evropi. Zemlje kao što su Češka i Mađarska, koje su već pogođene inflacijom i usporavanjem rasta, mogle bi se suočiti sa još težim izazovima na putu oporavka.
Trampove najave o uvođenju carina dolaze u trenutku kada su mnoge evropske ekonomije već suočene sa brojnim problemima, uključujući visoke troškove energenata i inflaciju koja se ne smiruje. Ekonomisti smatraju da bi ovakve mere mogle dodatno otežati situaciju i dovesti do smanjenja investicija, što bi moglo imati dugoročne posledice po privredni rast u regionu.
Kako se situacija razvija, očekuje se da će i evropski lideri reagovati na Trampove najave, a može se pretpostaviti da će se tražiti načini za smanjenje potencijalnih šteta koje bi ovakve mere mogle izazvati. U međuvremenu, centralnoevropske zemlje će morati da preispitaju svoje strategije i prilagode se novim ekonomskim realnostima kako bi osigurale stabilan rast u budućnosti.
Sve u svemu, trenutna situacija zahteva pažljiv pristup i saradnju među zemljama kako bi se izbegle dodatne ekonomske krize i osigurao održiv rast u regionu.
