Mali trgovci u Hrvatskoj istaknu vlastite probleme s političkom odlukom o zatvaranju nedeljom. Naime, Udruženje trgovaca, proizvođača hrvatske robe i prodavaca suvenira izrazilo je nezadovoljstvo zbog odluke Ustavnog suda o radu nedeljom, ističući da će ta odluka otežati poslovanje malih trgovaca i porodičnih biznisa.
Ovo je pogotovo problematično za štandove, suvenirnice, t-shirt shopove i srodne oblike poslovanja, koje okuplja spomenuto udruženje, a koje su značajno prisutne u turističkim centrima. Predsednik udruženja, Zdravko Gojanović, istaknuo je da ova odluka ugrožava poslovanje malih privrednika, koji su većinom zavisni od 100 do 150 sezonskih dana, ostajući zatvoreni u ostatku godine.
Gojanović je također istaknuo da je ovakva situacija neodrživa i katastrofalna. Posebno je naglasio da sevećina trgovina u centru Šibenika trenutno nalazi zatvorena, jer se radi o sezonskim delatnostima koje će ponovno početi s radom tek s početkom turističke sezone. On je dodao da su mali trgovci nepravedno pogođeni ovom odlukom te da je njihova branša jednako važna kao i ugostiteljstvo i hotelijerstvo.
Ovaj problem nije samo lokalni, već se javlja i u drugim turističkim centrima kao što su Rovinj, Poreč, Trogir i Dubrovnik. Gojanović je izrazio nezadovoljstvo time što se trgovci i zanatlije ne smatraju važnima, a većina javnosti (uključujući i političare) pod trgovinama podrazumeva isključivo trgovine prehrambenim proizvodima.
Članovi udruženja trenutno zahtevaju pravo na rad, koje im je garantovano Ustavom, uz mogućnost da sami donose odluke o radnim, odnosno neradnim, nedeljama. Ova odluka posebno bi uticala na zanatlije, koji čine oko 90% samozaposlenih ljudi u turističkim destinacijama duž Jadranske obale.
Ovim primerom se ponovno ističe težak položaj malih privrednika koji su ključni za lokalnu ekonomiju i koji bi mogli biti teško pogođeni nedostatkom mogućnosti za rad, a time i prihoda, nedeljom. Ova odluka bi također mogla značiti manje mogućnosti za turističke destinacije da ponude raznovrsnost proizvoda i usluga svojim posetiocima tokom turističke sezone. Na kraju krajeva, ovi mali biznisi često su deo lokalnog identiteta i doprinose bogatstvu kulturne i turističke ponude.
Ovaj problem zahteva pažljivo razmatranje i balansiranje između interesa zanatlija, negovanja lokalnih tradicija i potreba turista. Nadamo se da će relevantni organi uspeti da pronađu održivo i pravično rešenje za sve uključene strane.
