Uoči pete godišnjice Bregzita, najnovija istraživanja javnog mnjenja u Velikoj Britaniji otkrivaju značajne promene u stavovima građana prema napuštanju Evropske unije. Prema najnovijoj anketi agencije YouGov, 55% Britanaca smatra da je odluka o Bregzitu bila greška. Ova brojka predstavlja značajan porast nezadovoljstva u odnosu na ranije godine. S druge strane, samo 11% ispitanika veruje da je Bregzit bio uspešan, dok oko 30% smatra da je odluka o izlasku iz EU bila ispravna. Ovi podaci ukazuju na trend opadanja podrške Bregzitu, koja je dostigla svoj najniži nivo otkako je referendum održan 2016. godine.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na promene u javnom mnjenju je demografska struktura ispitanika. Mladima, koji nisu imali pravo glasa na referendumu, sve je manje onih koji veruju da je izlazak iz EU bio dobra odluka. Ovaj fenomen može se povezati s osećajem izgubljenih prilika i ekonomskim izazovima s kojima se suočavaju mladi u trenutnoj situaciji. Naime, mnogi od njih smatraju da su posledice Bregzita negativno uticale na njihove mogućnosti zapošljavanja i obrazovanja, posebno u kontekstu mobilnosti i pristupa tržištu rada u EU.
Osim toga, ekonomski pokazatelji nakon Bregzita takođe doprinose promeni percepcije. Brojne analize i izveštaji ukazuju na to da su britanski privredni rast i trgovina doživeli usporenje, a preduzeća se suočavaju s novim izazovima koje je donela promena regulative i carinskih procedura. Porast cena i inflacija dodatno su otežali život građanima, što dovodi do sve većeg nezadovoljstva.
Pored ekonomskih faktora, i politička klima u zemlji igra značajnu ulogu. Neizvesnost oko budućnosti odnosa između Velike Britanije i EU nastavlja da stvara tenzije. Odbor za trgovinu i razmenu, kao i razne političke stranke, često raspravljaju o strategijama za poboljšanje situacije, ali se čini da se rešenja ne nalaze lako. S obzirom na to da se približava sledeća opšta izborna godina, očekuje se da će tema Bregzita biti u fokusu političkih debata.
S druge strane, među onima koji i dalje podržavaju Bregzit, često se ističu argumenti o nacionalnom suverenitetu i kontroli granica. Ova grupa smatra da je izlazak iz EU dao Britaniji mogućnost da samostalno donosi odluke koje se tiču ekonomije, imigracije i drugih ključnih pitanja. Međutim, podržavaoci Bregzita suočavaju se sa sve većim kritikama, jer realnost pokazuje da su mnoge od ovih odluka dovele do komplikacija i izazova.
U međuvremenu, i dalje se vode diskusije o potencijalnim promenama u pristupu prema EU. U nekim krugovima, postoji želja za uspostavljanjem bližih odnosa s EU, što bi moglo uključivati pregovore o trgovinskim sporazumima koji bi olakšali saradnju. Ipak, politička polarizacija u Britaniji otežava donošenje zajedničkih odluka.
U svetlu svih ovih faktora, jasno je da se stavovi prema Bregzitu i dalje razvijaju. Kako se približava peta godišnjica napuštanja EU, očekuje se da će se ova tema nastaviti analizirati, a mišljenja će se verovatno dalje menjati. Potrebno je vreme da se procene dugoročne posledice Bregzita i da se pronađu strateška rešenja koja će zadovoljiti različite interese građana. U svakom slučaju, Bregzit ostaje aktuelna tema koja će oblikovati politički, ekonomski i društveni pejzaž Velike Britanije u godinama koje dolaze.
