Prosečni troškovi rada po satu u Evropskoj uniji tokom prošle godine iznosili su 33,5 evra, što je povećanje u odnosu na 2022. godinu kada su iznosili 31,9 evra. Ove podatke objavio je danas Evrostat, koji prati ekonomske i socijalne trendove unutar EU.
Najniži troškovi rada po satu zabeleženi su u Bugarskoj, gde su iznosili samo 10,6 evra, dok su u Rumuniji i Mađarskoj bili 12,5 evra i 14,1 evro, redom. Nasuprot tome, najviši troškovi rada su u Luksemburgu, gde su dostigli 55,2 evra, dok su Danska i Belgija takođe imale visoke troškove rada od 50,1 evro i 48,2 evra po satu.
Kada se gleda po sektorima, prosečni troškovi rada u industriji Evropske unije iznose 33,9 evra, dok su u građevinarstvu 30 evra. U sektoru usluga, troškovi rada su iznosili 33,3 evra, dok su u neposlovnoj privredi, koja ne obuhvata javnu upravu, iznosili 34,2 evra. Ove brojke oslikavaju ekonomske razlike između različitih sektora unutar evropskog tržišta rada.
Dve glavne komponente troškova rada su plate i dnevnice koje se isplaćuju radnicima, kao i troškovi koji nisu direktno povezani sa platama, poput socijalnih doprinosa poslodavaca. Udeo troškova koji nisu povezani sa platama u celokupnim troškovima rada u EU iznosi 24,7%. Najniži udeo ovih troškova zabeležen je u Rumuniji (4,8%), Litvaniji (5,4%) i na Malti (5,8%), dok su najveći udeo imali Francuska (32,2%) i Švedska (31,6%).
U Srbiji, troškovi rada su porasli za oko 18% u proseku, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), najveće povećanje zabeleženo je u sektoru ugostiteljstva, gde je rast iznosio 26%. Prerađivačka industrija je zabeležila porast od 24,5%, dok je sektor saobraćaja i skladištenja imao povećanje od 22,3%. Ovi podaci ukazuju na značajne promene u troškovima rada unutar Srbije, što može imati uticaj na konkurentnost domaćih preduzeća.
Značaj ovih informacija leži u činjenici da troškovi rada direktno utiču na ekonomski razvoj i tržište rada. Povećanje troškova rada može dovesti do viših cena proizvoda i usluga, što može uticati na inflaciju i kupovnu moć potrošača. S obzirom na trenutne globalne ekonomske izazove, važno je pratiti ove trendove i njihove potencijalne posledice na tržište rada i ekonomiju u celini.
U svetlu ovih podataka, poslodavci će morati da razmotre svoje strategije u vezi sa zapošljavanjem i održavanjem radne snage. Povećani troškovi rada mogu značiti potrebu za unapređenjem produktivnosti i inovacijama kako bi se održala konkurentnost na tržištu.
Nadalje, važno je napomenuti da se troškovi rada ne odnose samo na plate, već i na socijalne doprinose i druge obaveze koje poslodavci imaju prema svojim zaposlenima. Ova šira slika može pomoći u razumevanju ekonomskih uslova u kojima se preduzeća nalaze, kao i načina na koje mogu optimizovati svoje troškove.
Sve u svemu, podaci o troškovima rada u EU i Srbiji ukazuju na važne ekonomske trendove koji će oblikovati budućnost tržišta rada. Praćenje ovih kretanja će biti ključno za donošenje informisanih odluka, kako za poslodavce tako i za zaposlene. U svetlu ovih informacija, ekonomisti, analitičari i donosioci odluka moraju ostati budni i prilagoditi se novim realnostima koje donosi tržište rada.
