Kao što je već poznato, trešnja se u proleće najviše koristi u svežem stanju i ne zahteva intenzivnu upotrebu hemikalija u uzgoju. Ona nije probirljiva po pitanju zemljišta niti preosetljiva na sušu, te uspeva i u višim krajevima. Komercijalni uzgoj trešnje može biti zastupljeniji zbog potražnje na tržištu.

Zvonko Hnatko iz Šida gaji trešnju na dva hektara, raspoređujući 1.500 stabala trešanja na mestu gde su nekada bile breskve. S druge strane, Vladimir Popić iz Čeneja uzgaja pet italijanskih sorti trešanja na svom imanju. Oba proizvođača odlučila su se za trešnju zbog pravih uslova za uzgoj i garantovanog tržišta.

Za uzgoj trešnje potrebno je prilagoditi se tržištu, te je izbor sorti veoma važan. Zvonko se uglavnom fokusira na sortu karmen, dok Vladimir odabire rednju, kordiju, feroviju, bleks star i grej star. Oba voćara ističu važnost strpljenja i vrednog rada u pravilnoj ishrani i održavanju trešnje kako bi postigli pun rod.

Odgovarajuća zaštita od mraza takođe je bitan faktor u uzgoju trešnje, a primenjene tehnike mogu zaštititi do 80% roda od mogućih šteta. Voćnjak zahteva konstantan nadzor i prisutnost tokom cele sezone, gde je važna pravovremena reakcija na sve izazove kao što su suša, štetočine i bolesti. Voćari se slažu da je trešnja vrlo tražena roba na evropskom tržištu i da uz pravilno vođenje, uzgoj trešanja može doneti profit.