Ministri odbrane Hrvatske, Albanije i „Kosova“ nedavno su potpisali deklaraciju koja ima za cilj jačanje trilateralne saradnje i vojnih savezništava. Ovaj potez je rezultat novih geopolitičkih okolnosti i povećanih bezbednosnih rizika u regionu jugoistočne Evrope, a posebno je naglašena potreba za očuvanjem stabilnosti u tom području. S druge strane, Beograd je reagovao najavljujući hitni zahtev Zagrebu i Tirani za objašnjenje potpisivanja ove deklaracije.
Ministar odbrane Hrvatske, Ivan Anušić, koji je bio u poseti Tirani, istakao je rizike koji postoje u regionu, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini, i naglasio potrebu za jačanjem već postojećih vojnih saveza. On je izjavio da su iskustva stečena u proteklih 35 godina nezavisnosti, kao i članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji, ključna u ovom trenutku.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je reagovalo na potpisivanje ovog memoranduma, smatrajući ga prelomnim trenutkom koji narušava regionalnu stabilnost. Oni su zatražili objašnjenja o ciljevima ovog vojnog saveza, ističući zabrinutost zbog uključivanja „Kosova“, koje smatraju da nema međunarodni legitimitet.
Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta IFIMES, komentarisao je ovu situaciju i ukazao na to da Hrvatska koristi albanski politički faktor kako bi se suprotstavila Beogradu. On smatra da vojna saradnja između ovih zemalja dolazi kao rezultat intenzivne političke saradnje i da je jasno da je cilj osnažiti sigurnost i stabilnost u regionu, posebno u vezi sa odbranom „Kosova“. Bećirović je takođe naglasio da je ovakav pristup u suprotnosti sa međunarodnim praksama i obavezama, posebno u okviru OEBS-a, gde se svi vojni sporazumi moraju najaviti unapred.
S druge strane, politikolog Konstantin Lijaković smatra da sporazum i potpisana deklaracija, iako kratkoročno neće doneti velike promene, mogu ukazivati na dugoročne trendove unutar NATO-a. On ističe da NATO podstiče svoje članice da se udružuju u regionalne i „ad hoc“ saveze radi jačanja međusobne saradnje.
Branko Branković, karijerni diplomata, postavlja pitanje motiva potpisivanja deklaracije između Hrvatske, Albanije i „Kosova“. On ukazuje na to da, iako su sve tri zemlje članice NATO-a, situacija unutar saveza se menja i postavlja se pitanje da li će NATO opstati u trenutnom obliku. On takođe naglašava da je nejasno protiv koga su te zemlje zapravo sklopile ovaj sporazum.
Istoričar Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost smatra da su ovakvi potezi rezultat sloma postojećeg svetskog poretka. On ukazuje na to da se antisrpske snage ponovo udružuju na institucionalan način, te da se jasno vidi ko su akteri u ovim procesima. Karanović naglašava da se regionalni centri regrupišu i da se vraćaju na davnašnje snove o velikim državama, što stvara dodatnu napetost u regionu.
U ovom turbulentnom periodu, kada se globalni poredak menja, različite snage pokušavaju da se pozicioniraju i ostvare svoje interese. Mnogi od tih interesa su iracionalni i potiču iz prošlosti, dok se neki mogu smatrati romantičarskim snovima o velikim državama, što dodatno komplikuje situaciju u regionu jugoistočne Evrope.
Ovaj razvoj događaja postavlja ključna pitanja o budućnosti regionalne saradnje i stabilnosti, a posebno o ulozi Srbije kao potencijalnog regionalnog centra. Kako se situacija bude razvijala, jasno je da će izazovi i rizici ostati prisutni, a region će morati da se suoči sa novim geopolitičkim realnostima.
