Prema analizi Republičkog geodetskog zavoda, kupci nepokretne imovine u Srbiji su u četvrtom kvartalu prošle godine potrošili 1,7 milijardi evra, što je pad od 22% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Od navedene sume, nekretnine u vrednosti od 534 miliona evra promenile su vlasnika na delimično regulisanom tržištu, što znači da za njih nema svih potrebnih „papira“.

Ne opada samo ukupna suma, već i broj transakcija. U poslednjem kvartalu prethodne godine bilo je 32.069 kupo-prodaja, što je za 14,3% manje nego godinu dana ranije. Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti čine stanovi, koji učestvuju u 51% ukupnog prometa. Za kuće je dato 134 milion evra, za građevinsko zemljište 131 milion evra, za poslovni prostor 101 milion evra, i za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra.

Od svih prodatih nepokretnosti, samo 7% je plaćeno iz kredita, što je dodatna dva procentna poena manje nego prethodne godine. U Beogradu je za stanove dato 493 miliona evra, a većina kupo-prodajnih ugovora odnosi se na tu lokaciju. Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji stan prodat u opštini Vračar po ceni od 1.540.000 evra. Najskuplja kuća prodata je u beogradskoj opštini Savski venac za 1.900.000 evra. Najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu plaćeno je 63.000 evra u beogradskoj opštini Stari grad, dok najveća cena poslovnog prostora iznosi 7.820.000 evra i plaćena je u opštini Palilula u Beogradu.

—

U Srbiji je zabeležen pad od 22% u potrošnji nepokretne imovine u četvrtom kvartalu prošle godine u odnosu na isti kvartal prethodne godine, prema analizi Republičkog geodetskog zavoda. Kupci su potrošili 1,7 milijardi evra na nepokretnosti, a od ove sume, 534 miliona evra odnosi se na nekretnine promenile vlasnika na delimično regulisanom tržištu. Pored pada ukupne sume, zabeležen je i pad broja transakcija, sa 32.069 kupo-prodaja u poslednjem kvartalu prethodne godine, što je 14,3% manje nego godinu dana ranije.

Stanovi čine najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti, ali je zabeležen pad učestvovanja u prometu sa 55% na 51%. Za kuće je dato 134 miliona evra, za građevinsko zemljište 131 milion evra, za poslovni prostor 101 milion evra, i za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra. Samo 7% kupljenih nepokretnosti je plaćeno iz kredita, što je dva procentna poena manje nego prethodne godine. Najveća potrošnja na nepokretnosti zabeležena je u Beogradu, gde je za stanove dato 493 miliona evra, sa većinom od 7.237 kupoprodajnih ugovora. Najveće cene postignute su za stanove u Beogradu, gde je najskuplji stan prodat u opštini Vračar po ceni od 1.540.000 evra, dok je najskuplja kuća prodata u beogradskoj opštini Savski venac za 1.900.000 evra.

Najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu plaćeno je 63.000 evra u beogradskoj opštini Stari grad, dok je najveća cena poslovnog prostora iznosila 7.820.000 evra i plaćena je u opštini Palilula u Beogradu. Sve ove informacije ukazuju na trenutno stanje tržišta nekretnina u Srbiji i pad potrošnje i transakcija na tržištu.