Naša priča počinje u Ectalskim Alpama, kada su dvoje nemačkih turista slučajno naišli na kostur 19. septembra 1991. godine. Niko od njih nije mogao ni da nasluti da je telo koje su pronašli staro nekoliko hiljada godina. Kada je kostur prenesen u Insbruk, otkriveno je da se zapravo radi o dobro očuvanoj mumiji, koja je postala senzacija širom sveta. Ova mumija je kasnije nazvana „Eci“.

Eci je bio visok 1,60 metara, težak 55 kilograma i u trenutku smrti imao je 45 godina. Kao najstarija prirodno očuvana mumija, Eci je pokrenuo revoluciju u istraživanju bakarnog doba u alpskom regionu. Na osnovu njegovog oruđa, odeće, zuba, tetovaža i sadržaja njegovog želuca, napravljena je detaljna rekonstrukcija njegovog života.

Naučnici su otkrili tragove krvi na mestu gde se nalazila rana od koje je Eci umro, što je do danas najstariji otkriveni uzorak ljudskih krvnih zrnaca. Eci je imao zanimljivu sudbinu, a njegovi poslednji dani su postali najstariji „krimić“ na svetu.

Eci je započeo svoj put na proleće, a dan pre smrti je učestvovao u borbi izbliza, što svedoče rezovi i ogrebotine na njegovoj koži. Oko sat vremena pre smrti, Eci je jeo obilan obrok od alpskog kozoroga. Naučnici i danas spekulišu o načinu na koji je Eci umro. Otkriveno je da je najverovatnije bio sterilan, što bi moglo objasniti zašto je bio izopšten iz društva i verovatno živeo kao pustinjak u planini.

Godine 2001. u Ecijevom ramenu pronađen je vrh strele koja je najverovatnije pripadala njegovom ubici. Eci je pogodio sa leđa, slomio ostatak strele, ali je vrh ostao u njemu i kasnije ga ubio. Naučnici veruju da je Eci tragao za pomoći, lutajući po ledenoj pustinji Alpa, hraneći se sušenim mesom kozoroga. Na kraju, usamljen i bolestan, Eci je pao u ambis i tu umro.

Iako je ubijen pre više hiljada godina, Eci je postao slavan, oko njega se okupljaju naučnici i radoznalci. Njegov ubica je zauvek ostao u prošlosti, dok se njegova priča nastavlja da intrigira ljude širom sveta.