Istanbul – Turska bi trebalo da započne sa restauracijom kupole na džamiji Aja Sofija, što će predstavljati jedan od najvećih projekata obnove ovog istorijski značajnog zdanja koje datira iz 6. veka. Ovaj projekat je od suštinskog značaja za očuvanje i revitalizaciju jednog od najprepoznatljivijih simbola Istanbula i čitave Turske.
Eksperti ističu da je obnova kupole neophodna zbog oštećenja koja su nastala tokom godina, uključujući i posledice zemljotresa. Aja Sofija, koja ima bogatu istoriju kao najveća hrišćanska crkva Vizantijskog carstva, postala je džamija nakon osmanske ekspanzije 1453. godine, kada je sultan Mehmet II osvojio Istanbul. Tokom narednih pet vekova, Aja Sofija je bila jedna od najznačajnijih džamija u svetu islama.
Pre više od 70 godina, sekularna Turska Republika je preoblikovala Aja Sofiju u muzej, s namerom da očuva njeno kulturno nasleđe i učini ga dostupnim svim posetiocima, bez obzira na religijsku pripadnost. Ovaj status je trajao sve do 2020. godine, kada je predsednik Redžep Tajip Erdogan doneo odluku o vraćanju džamiji njene prvobitne namene. Ova promena izazvala je brojne reakcije, kako unutar Turske, tako i na međunarodnoj sceni, s obzirom na značaj Aja Sofije kao kulturnog i religijskog simbola.
Restauracija kupole će zahtevati značajna sredstva i stručnu pomoć, jer se mora voditi računa o očuvanju autentičnosti ovog spomenika. Stručnjaci za konzervaciju i restauraciju složili su se da je važno koristiti tradicionalne tehnike i materijale kako bi se osiguralo da obnova bude u skladu sa originalnim dizajnom kupole.
Aja Sofija je poznata po svojoj impozantnoj kupoli koja se uzdiže na visini od 55 metara, a njena unutrašnjost je ukrašena prelepim mozaicima, od kojih su neki datiraju iz perioda kada je zgrada bila crkva. Ovi mozaici prikazuju religiozne scene i likove svetaca, a tokom perioda kada je Aja Sofija bila džamija, mnogi od njih su bili prekriveni ili preuređeni u skladu sa islamskim pravilima.
Povratak Aja Sofije u status džamije izazvao je debate o njenoj ulozi kao mesta međureligijskog dijaloga. Dok neki smatraju da bi Aja Sofija trebala ostati otvorena kao muzej kako bi se očuvala njena univerzalna vrednost, drugi smatraju da njena funkcija kao džamije doprinosi jačanju identiteta muslimanskog naroda u Turskoj.
Prema rečima lokalnih vlasti, restauracija kupole neće samo doprineti očuvanju ove istorijske građevine, već će takođe podstaknuti turistički sektor, koji je značajno pogođen pandemijom COVID-19. Turska se nada da će obnovljena Aja Sofija privući više posetilaca, što bi doprinelo ekonomskom oporavku zemlje.
Iako se radovi na restauraciji očekuju u narednim mesecima, stručnjaci ukazuju na to da proces može potrajati, s obzirom na složenost radova i potrebu za pažljivim pristupom. Očekuje se da će tokom radova biti redovno obaveštavani javnost i mediji kako bi se osigurala transparentnost i uključivanje zajednice u ovaj važan projekat.
Aja Sofija, kao jedno od najvažnijih kulturnih nasleđa, nastavlja da privlači pažnju i inspiriše ljude širom sveta. Njen status, kao i proces restauracije, ostaju ključni za razumevanje složene istorije i kulturnog identiteta Turske, koja teži očuvanju svojih tradicija dok se suočava s modernim izazovima.
