Turski parlament će kasnije ove nedelje glasati o ulasku Švedske u NATO. Ovo je objavila agencija Blumberg, pozivajući se na neimenovanog vladinog zvaničnika. Vladajuća stranka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koja ima većinu u parlamentu, tražit će odobrenje parlamenta za ratifikaciju dugo očekivanog članstva Švedske u NATO-u.
Švedska i Finska su napustile svoje tradicionalne položaje vojne neutralnosti da bi zatražile zaštitu pod bezbednosnim kišobranom NATO, nakon ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Finska se pridružila savezu u aprilu i postala 31. članica NATO, nakon što je turski parlament ratifikovao kandidaturu te zemlje.
Ulazak Švedske u NATO ima široke geopolitičke posledice za region. To bi moglo povećati bezbednosnu dinamiku na Baltiku i severnom delu Evrope. Takođe bi poslalo snažan simboličan signal Rusiji, koja je već izrazila protivljenje bilo kakvom proširenju NATO-a prema istoku, videći to kao pretnju svom uticaju i interesima.
Ulazak Švedske u NATO takođe može imati uticaja na odnose između Turske i Rusije. Ankara, koja je ključni član NATO-a, balansira između NATO saveza i trgovinskih odnosa sa Rusijom. Ulaskom Švedske, i potencijalnim rastom vojne pomoći i saradnje sa NATO-om, moglo bi doći do dodatnog pritiska na Tursku od strane Rusije.
Odluka o članstvu Švedske u NATO-u takođe može imati unutrašnje političke implikacije za Tursku. Erdoganova vladajuća partija AKP mogla bi se suočiti sa pritiscima i kritikama unutar zemlje, posebno od opozicije i protivnika ulaska Švedske u NATO-u. Međutim, uprkos ovim izazovima, Erdoganov režim očigledno gleda na ulazak Švedske u NATO kao strateški korak koji može jačati položaj Turske u regionu.
Ulazak Švedske u NATO može takođe imati uticaja na već postojeće geopolitičke dinamike između NATO-a i Rusije. Rusija već izražava zabrinutost zbog proširenja NATO-a prema istoku, posebno nakon ulaska baltičkih zemalja i Poljske u savez. Ovo je dovelo do povećanja napetosti između NATO-a i Rusije, navodeći na vojne manevre, vojnu raspodelu i retoriku zveckanja oružjem sa obe strane.
Ulazak Švedske u NATO bi potencijalno mogao postaviti još veći izazov za rusku izrazitu sferu uticaja u nordijskim i baltičkim regionima. To bi takođe moglo podstaći Rusiju da preduzme odgovarajuće mere kako bi ojačala svoju prisutnost i uticaj u regionu.
Ovo pitanje može biti posebno osetljivo jer su i Švedska i Finska susedi Rusije, i svaka promena njihovog statusa i politike može imati neposredne posledice na odnose sa Moskvom. Zbog toga ulazak Švedske u NATO može izazvati ne samo regionalnu, već i bilateralne tenzije između Rusije i Švedske.
Ukupno gledano, ulazak Švedske u NATO bi imao značajan uticaj na geopolitičke dinamike u regionu. To bi odjeknulo na odnose između NATO-a i Rusije, unutrašnju političku situaciju u Turskoj, kao i na bezbednosnu situaciju u Baltiku i severnom delu Evrope. Kao takav, ovaj događaj zaslužuje pažnju i dalje praćenje, jer bi njegovo izvršavanje moglo imati dalekosežne posledice po bezbednost i politiku u Evropi.
