Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je naredilo hapšenje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, premijera Radovana Viškovića i predsednika Narodne skupštine Nenada Stevandića zbog sumnje na krivično delo napad na ustavni poredak. Ova odluka je izazvala veliku pažnju i brojne reakcije, a rukovodstvo Republike Srpske je poručilo da se neće odazvati pozivu tužilaštva.
Višković je izjavio da tužilaštvo „puca iz prazne puške“, dok je Dodik naglasio da nikada neće napustiti Republiku Srpsku. Ovakve izjave ukazuju na ozbiljnu krizu odnosa između vlasti Republike Srpske i institucija Bosne i Hercegovine, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji.
SIPA, agencija za istrage i zaštitu, je izjavila da je procenila situaciju kao bezbednosno visokorizičnu i da nije odbila poziv sudske policije, već je prebacila odgovornost natrag na tužilaštvo. Ovo ukazuje na ozbiljnost situacije i potencijalne posledice koje bi hapšenje najviših zvaničnika moglo imati na stabilnost regiona.
Advokat predsednika Republike Srpske, Goran Bubić, govorio je o pravnim aspektima slučaja. On je istakao da je visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit, proglasio nepoštivanje njegovih odluka kao krivično delo, što je izazvalo sumnju u legalnost i legitimitet postupaka koje preduzima tužilaštvo. Bubić je takođe ukazao na to da ne postoji osnov za raspisivanje poternica za rukovodstvom Republike Srpske, jer oni redovno obavljaju svoje poslove i nisu u bekstvu.
Bubić je naglasio da je pravni proces protiv Dodika nastavak prethodnih pritisaka i da je osnov za tužbu zapravo odluka Šmita iz jula 2023. godine. On je kritizovao način na koji se krivični zakon u BiH primenjuje, tvrdeći da je visoki predstavnik stvorio nejasne i široke norme koje omogućavaju zloupotrebu prava. Takođe, Bubić je istakao da Ustavni sud BiH trenutno funkcioniše bez predstavnika srpskog naroda, što dodatno komplikuje situaciju.
Advokat Jugoslav Tintor takođe je govorio o trenutnoj situaciji, naglašavajući da je hapšenje najviših zvaničnika Republike Srpske bez presedana i da bi njegovo sprovođenje moglo imati nesagledive posledice. On je upozorio na opasnost od potencijalnog sukoba i naglasio da je stanje u Bosni i Hercegovini složeno, sa različitim pravnim sistemima i komplikovanim odnosima između entiteta.
Tintor je pored toga kritikovao promenu u krivičnom zakonu koja definiše napad na ustavni poredak, smatrajući da je takva norma previše fleksibilna i može dovesti do zloupotrebe. On je upozorio da bi svaki pokušaj nasilne akcije mogao izazvati ozbiljne posledice u zemlji gde ne postoji monopol na silu.
Javnost često percipira trenutna dešavanja kao nastavak procesa protiv Dodika, ali pravnici ističu da se radi o novom slučaju koji može imati dalekosežne posledice po političku stabilnost u Bosni i Hercegovini. S obzirom na sve te okolnosti, ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati na odnose između entiteta i državnih institucija.
U zaključku, trenutne tenzije i pravni postupci u Bosni i Hercegovini ukazuju na duboke političke podele koje i dalje postoje u zemlji. Pravni eksperti upozoravaju na potrebu za dijalogom i pronalaženjem rešenja koja bi mogla da smanje tenzije i doprinesu stabilnosti regiona.
