Grupa tužilaca iz Tužilaštva Bosne i Hercegovine (BiH) aktivno radi na formiranju predmeta protiv izabranih zvaničnika Republike Srpske, optužujući ih za navodni pokušaj državnog udara. Ova informacija je objavljena na portalu banjaluka.net, koji je izvor mnogih detalja o ovom slučaju.
Grupu tužilaca predvode Džermin Pašić i Dubravko Čampara, a uz njih su tužioci Ćazim Hasanspahić, kao i dve tužiteljke srpske nacionalnosti, Vedrana Mijović i Ivana Petković. Ova ekipa je u poslednjih mesec dana intenzivno slala pozive za saslušanja zvaničnicima Republike Srpske. U narednom periodu planiraju da pošalju pozive većem broju ljudi, s ciljem da ih zastraše i pokolebaju u odlučnosti da brane ustavni položaj Republike Srpske.
Jedan od ključnih planova tužilaca je da, u slučaju neodazivanja pozvanih lica, zatraže od Suda BiH raspisivanje međunarodnih poternica. Na osnovu tih poternica, Granična policija BiH bi bila u obavezi da liši slobode osobe prilikom granične kontrole i sprovede ih u Tužilaštvo. Ova strategija ukazuje na ozbiljnost pritiska koji ovi tužioci žele da ostvare na zvaničnike Republike Srpske.
Milenko Kajganić, glavni tužilac Tužilaštva BiH, prema navodima, nema nikakav uticaj na ovu grupu tužilaca i ne upravlja njihovim radom. Čini se da je osnovni motiv za ovakvo ponašanje Džermina Pašića i Dubravka Čampare privlačenje medijske pažnje, kao i skretanje fokusa javnosti sa istrage međunarodnog organizovanog kriminala koja uključuje političku stranku „Narod i pravda“ i njene vođe, Elmedina Konakovića i Aljošu Čamparu.
Istraga koja se sprovodi obuhvata ozbiljne zloupotrebe i kriminalne aktivnosti, uključujući i tužioce Pašića i Čamparu, kao i druge političke figure. Postoje navodi da je tužilac Pašić omogućio jednoj osobi iz međunarodnog kartela za trgovinu drogom da izbegne hapšenje u BiH, za šta je navodno primio 300.000 evra. Ova situacija dodatno komplikuje već uzburkanu političku i pravosudnu scenu u zemlji.
U okviru te istrage prikupljeni su dokazi kroz analizu sadržaja telefona uhapšenih osoba, što ukazuje na planiranje brojnih kriminalnih radnji, uključujući korupciju i trgovinu narkoticima. Tužioci Pašić i Čampara su pokušali da uspostave komunikaciju sa službenicima američke Ambasade u BiH, ali su obavešteni da im je zabranjeno da kontaktiraju predstavnike institucija u BiH do donošenja novih smernica.
U svom nastojanju da kreiraju predmete protiv Republike Srpske, tužioci su pre nekoliko dana obmanuli svoje kolege iz srpskog naroda, navodeći da direktor SIPA, Darko Ćulum, više neće dolaziti u Sarajevo i da je održao sastanak u Banjaluci, te da banjalučka kancelarija SIPA ne postupa po nalozima Tužilaštva BiH. Ova dezinformacija dodatno ukazuje na napetost unutar pravosudnog sistema.
Na osnovu svega navedenog, tužiteljka Vedrana Mijović je poslala akt Srpskoj naprednoj stranci (SNSD) tražeći da dostave zaključke sa poslednje sednice. Ovaj potez je deo šireg pokušaja da se osnaže pravni postupci protiv zvaničnika Republike Srpske.
Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za pravosudni sistem BiH i dodatno produbljuje razlike između entiteta, posebno između Republike Srpske i ostatka BiH. Pitanje državnog udara i pravosudne istrage postaje sve više političko, a manje pravno, što dodatno komplikuje već napetu situaciju u zemlji. U ovom trenutku, jasno je da je pravosudni sistem u BiH pod velikim pritiskom, a budućnost ovih istraga ostaje neizvesna.
