Danas su Banjaluka i Prijedor oborile svoje aprilski temperaturne rekorde sa maksimalnom temperaturom od 32 stepena Celzijusa. Ovi novi rekordi su postavljeni još od 1961. godine, prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Republike Srpske.
Do sad je najviša zabeležena temperatura u aprilu u Banjaluci bila 31,8 stepeni Celzijusa, a izmerena je 29. aprila 2013. godine. U Prijedoru je 29. aprila 2012. godine izmereno 31,7 stepeni Celzijusa.
Ovi visoki temperaturni rekordi za april iznenađuju mnoge, s obzirom na to da se obično očekuje da će temperature biti umerenije tokom ovog meseca. Međutim, ovogodišnje vreme pokazuje da su ekstremne temperature sve češće i izraženije, što može biti posledica klimatskih promena.
Klimatske promene su globalni fenomen koji se odražava na lokalnom nivou u svim delovima sveta, uključujući i Republiku Srpsku. Ekstremne temperature, poput ovih rekordnih za april, mogu imati ozbiljne posledice po životnu sredinu, poljoprivredu, ali i ljudsko zdravlje.
Visoke temperature mogu izazvati sušu, smanjenu količinu padavina i povećanu potrebu za navodnjavanjem useva. To može dovesti do manjeg prinosa i smanjenja kvaliteta hrane koja se uzgaja. Šumske požare takođe mogu biti posledica visokih temperatura i sušne klime.
Povećana temperatura može imati negativan uticaj i na zdravlje ljudi. Osobe sa respiratornim problemima ili srčanim oboljenjima mogu biti posebno ugrožene usled visokih temperatura i lošeg kvaliteta vazduha. Stoga je važno preduzeti mere zaštite i prilagoditi se novim klimatskim uslovima.
Jedna od mera koja se preduzima kako bi se ublažile posledice klimatskih promena je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovi gasovi, poput ugljen-dioksida, metana i azotnog oksida, doprinose globalnom zagrevanju i promenama klime.
Republika Srpska se, kao deo međunarodne zajednice, obavezala da će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte i doprineti globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena. Uvođenjem novih tehnologija, poboljšanjem energetske efikasnosti i podsticanjem obnovljivih izvora energije, moguće je postići ciljeve smanjenja emisija i zaštite životne sredine.
Pored globalnih mera za borbu protiv klimatskih promena, važno je i da svaki pojedinac preuzme odgovornost i doprinese očuvanju prirode. Smanjenje potrošnje energije, korištenje javnog prevoza, recikliranje i smanjenje otpada su neke od stvari koje svako može da uradi kako bi doprineo očuvanju planete.
Važno je da se zajedničkim naporima svih delova društva postigne održivi razvoj i zaštita životne sredine za buduće generacije. Klimatske promene su realnost sa kojom se suočavamo i neophodno je da preduzmemo akciju kako bismo ih ublažili i sačuvali planetu Zemlju.
