Prema preliminarnim rezultatima istraživanja koje je sproveo IPSOS/CeSID, lista „Beograd ne sme da stane“ osvojila je 48 mandata u skupštini grada Beograda, što je ekvivalent 38,9 odsto glasova. Sa druge strane, lista „Srbija protiv nasilja“ osvojila je 43 mandata, odnosno 34,6 odsto glasova. Koalicija „NADA“ je osvojila sedam mandata, ili 6 odsto glasova.

„Mi-Glas iz naroda“ i SPS dele po 6 odborničkih mesta, sa 5,3 odsto i 4,8 odsto glasova, respektivno. Ostale liste, prema preliminarnim rezultatima, nisu uspele ući u Skupštinu grada Beograda. Koalicija Dveri i Zavetnika je najbliža cenzusu, osvojivši 2,6 odsto glasova.

Izbori u Beogradu su održani u nedelju, 21. marta, a prema istraživanju IPSOS/CeSID-a, izlaznost je bila nešto iznad 50 odsto. U skupštini grada Beograda ukupno ima 110 odborničkih mesta, a preostalih 16 mandata raspodeliće se na manje liste, koje su osvojile manje od 5 odsto glasova, što je cenzus za ulazak u skupštinu.

Ovi rezultati su još uvek preliminarni i zvanični rezultati se očekuju u narednim danima, nakon što bude završeno brojanje svih glasova. Međutim, ovo istraživanje daje uvid u to kako su građani glasali na lokalnim izborima u glavnom gradu Srbije.

Lista „Beograd ne sme da stane“ predstavlja koaliciju koja okuplja više političkih partija, a predvodio ju je aktuelni gradonačelnik Beograda, koji je i osnivač ove liste. Njihov uspeh na izborima pokazuje da su građani Beograda izabrali kontinuitet i politiku koja je dovela do pozitivnih promena u gradu u prethodnom periodu.

Sa druge strane, lista „Srbija protiv nasilja“ predvođena je liderom opozicione partije, koja se zalaže za promene u politici i društvu, a njihov rezultat pokazuje da i dalje postoji značajan deo građana koji podržava opozicione političke ideje.

Koalicija „NADA“ se istakla kao nova politička opcija koja je osvojila sedam mandata, što ukazuje na to da postoji prostor i podrška za nove političke ideje i aktere u gradu.

Kao i uvek, izbori donose i razočaranja za neke političke partije i liste, koje nisu uspele zadovoljiti cenzus ili osvojiti očekivan broj glasova. Međutim, to je deo demokratskog procesa, u kojem građani imaju priliku izabrati svoje predstavnike u lokalnoj vlasti i izraziti svoje političke stavove.

Nakon objave zvaničnih rezultata, sledi formiranje nove skupštine grada Beograda i izbor gradskih funkcionera. Ovo je važan proces za budućnost grada, jer će predstavnici izabrani na ovim izborima donositi odluke koje će utjecati na živote građana Beograda u naredne četiri godine.

Također, važno je napomenuti da su lokalni izbori važni i zbog toga što se na lokalnom nivou donose odluke koje direktno utjecaju na život građana u njihovoj zajednici, kao što su infrastruktura, javne usluge, obrazovanje i zdravstvo. Zbog toga je važno da građani izlaze na izbore i biraju svoje predstavnike, kako bi osigurali da njihovi interesi budu zastupljeni u lokalnoj vlasti.

Ukupno gledajući, izbori u Beogradu su protekli mirno i bez incidenata, a preliminarni rezultati daju uvid u političke preferencije građana. Nakon objave zvaničnih rezultata, videćemo kako će se formirati nova skupština grada Beograda i koji će biti politički i društveni utjecaj ovih izbora.

Konačno, važno je napomenuti da je demokratski proces izbora važan za funkcionisanje društva i političkog sistema, te da je važno da građani redovno izlaze na izbore i aktivno učestvuju u političkom životu svoje zajednice. Samo tako mogu osigurati da njihovi interesi budu zastupljeni i da se ostvare pozitivne promene u njihovoj lokalnoj zajednici.