U Crnoj Gori, prema podacima koje su objavile „Vijesti“, oko 140.000 radnika, što je 74% ukupnog broja zaposlenih, prima platu ispod prosečne zarade koja iznosi 1.000 evra. Ovi alarmantni podaci dobijeni su iz Poreske uprave, koja je ukazala na ozbiljnu situaciju na tržištu rada u zemlji.
Prema izveštaju, 16.621 zaposleni je dobio platu za decembar koja je bila ispod minimalca od 600 evra, dok je tačan iznos minimalne zarade primilo 30.896 radnika. S obzirom na to da je decembarska plata obračunata i isplaćena za 191.639 zaposlenih, podaci pokazuju da svaki četvrti zaposleni, odnosno 47.600 radnika, radi za minimalnu ili nižu neto zaradu od 600 evra.
Jedna od mogućnosti koja dodatno komplikuje situaciju jeste ugovor o radu na nepuno radno vreme. U ovom slučaju, zaposleni može da prima samo polovinu ili četvrtinu minimalne zarade. „Vijesti“ navode da Unija slobodnih sindikata upozorava da ova praksa, ukoliko ne bude pravilno kontrolisana, može dovesti do nepravilnosti i pojave sive ekonomije. Naime, zaposleni mogu raditi puno više od dogovorenog radnog vremena, a razliku u zaradi primati „na ruke“, što izostavlja obračunavanje poreza i doprinosa.
Podaci Poreske uprave takođe ukazuju da 58.917 zaposlenih prima zaradu u neto iznosu od 600 do 800 evra, dok 34.460 radnika zarađuje između 800 i 1.000 evra. To znači da je decembarsku zaradu do 1.000 evra primilo 141.000 radnika od ukupno 191.000 za koje je obračunata plata.
Na drugoj strani, samo svaki četvrti zaposleni u Crnoj Gori prima platu iznad proseka, odnosno 26% radnika. Prema podacima Poreske uprave, 34.865 zaposlenih dobilo je decembarsku zaradu između 1.000 i 1.500 evra, dok je 15.880 radnika primilo više od 1.500 evra.
Ova statistika ukazuje na ozbiljne ekonomske nejednakosti unutar crnogorskog društva. Dok postoji značajan broj radnika koji jedva preživljavaju sa minimalnim platama, manji deo radnika uživa u znatno višim primanjima, što može doprineti socijalnoj napetosti i nezadovoljstvu među zaposlenima.
Izveštaji poput ovog predstavljaju važan korak ka razumevanju tržišta rada u Crnoj Gori. Potrebno je da se preduzmu mjere kako bi se poboljšala situacija, uključujući unapređenje regulative u vezi sa minimalnom zaradom i radnim pravima. Takođe, neophodno je raditi na jačanju inspekcijskih nadzora kako bi se sprečilo izbegavanje obračuna poreza i doprinosa.
U budućnosti, ključno je osigurati da svi zaposleni imaju pristup poštenim platama i radnim uslovima. Samo tako Crna Gora može stvoriti održiv ekonomski rast i poboljšati kvalitet života svojih građana. Strukturne reforme i jačanje socijalne zaštite su imperativ, kako bi se smanjila ekonomska nejednakost i obezbedila stabilnost na tržištu rada.
U svetlu ovih informacija, važno je da se svi relevantni akteri, uključujući vladu, sindikate i poslodavce, angažuju na pronalaženju rešenja za izazove sa kojima se suočava tržište rada u Crnoj Gori. Obrazovanje, obuka i podrška preduzećima su ključni elementi koji mogu doprineti stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja i omogućiti rast prihoda zaposlenih.
