U Srbiji je prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u februaru 2024. godine, zabeleženo 357.606 nezaposlenih osoba. Ovaj broj predstavlja smanjenje od 35.421 nezaposlenih u odnosu na februar 2023. godine, kada je na evidenciji bilo 393.027 ljudi koji su aktivno tražili posao. Ova statistika ukazuje na postepeni napredak na tržištu rada, iako problemi sa zapošljavanjem i dalje postoje.
U februaru je na evidenciju nezaposlenih prijavljeno 19.313 novih ljudi, što sugeriše da i dalje postoji određeni priliv osoba koje traže zaposlenje. S druge strane, sa spiska nezaposlenih, zaposlilo se 11.348 radnika, što je pozitivna vest, ali ukazuje i na to da se tržište rada ne može u potpunosti osloniti na nova radna mesta koja se otvaraju.
Statistički podaci NSZ-a otkrivaju da je među nezaposlenima najviše onih koji čekaju na zaposlenje duže od 10 godina, a njih je u proteklom mesecu bilo 68.832. Ova cifra ukazuje na ozbiljan problem dugotrajne nezaposlenosti, koja može imati dalekosežne posledice po pojedince i društvo kao celinu. Sledeća najveća grupa su nezaposleni koji na birou rada čekaju od tri do pet godina, njih 40.399, dok 48.156 osoba čeka posao od godinu do dve.
Osobe koje su na birou rada do tri meseca broje 47.601, što pokazuje da je deo nezaposlenih relativno brzo u mogućnosti da pronađe zaposlenje. Ipak, dugotrajnija nezaposlenost ostaje veliki izazov, posebno za starije radnike.
Analizirajući starosnu strukturu nezaposlenih, primećuje se da su najbrojniji oni starosti od 55 do 59 godina, kojih je bilo 49.715. Nakon njih, slede osobe u dobi između 60 i 65 godina sa 49.320 nezaposlenih, a zatim radnici od 50 do 54 godine – njih 44.712, i oni starosti od 45 do 49 godina – 42.385. Ovi podaci ukazuju na to da stariji radnici predstavljaju značajan deo nezaposlenih, što može biti rezultat promene u industrijama i potrebama tržišta rada.
Mladih nezaposlenih u trećoj deceniji života, odnosno između 30 i 39 godina, ima 55.976, što je takođe zabrinjavajuće. Ovi podaci ukazuju na to da se tržište rada suočava s izazovima u zapošljavanju mladih, koji su često opterećeni obrazovnim dugovima i otežanim pristupom prvim poslovima nakon školovanja.
U februaru je novčanu naknadu za nezaposlene koristilo 28.852 ljudi, što predstavlja porast od oko 1.300 u odnosu na januar. Ovaj porast može biti znak da se sve veći broj ljudi suočava sa teškoćama u pronalaženju posla, ali i da je pomoć države neophodna kako bi se ublažile posledice nezaposlenosti.
U svetlu ovih podataka, važno je napomenuti da je tržište rada kompleksan sistem koji zahteva sveobuhvatne mere za unapređenje. Vlada i relevantne institucije trebaju da preduzmu proaktivne korake kako bi se poboljšali uslovi zapošljavanja i stvorila nova radna mesta, posebno za starije radnike i mlade.
U zaključku, iako su podaci o nezaposlenosti u Srbiji u februaru 2024. godine pokazali blago poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu, izazovi ostaju. Dugotrajna nezaposlenost i starija populacija na tržištu rada zahtevaju pažnju i adekvatne strategije kako bi se osigurala bolja budućnost za sve radnike. Potrebne su inovacije i prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama tržišta kako bi se smanjila nezaposlenost i omogućila ekonomska stabilnost.
